Републичким геодетским заводом дефинитивно управља неко ко појма нема како би требало да се управља државном имовином.
Да је директору те институције стало да угледа државе сигурно би на све уговоре са приватном фирмом Веком Гео уместо ознаке тајности „интерно“ ставио „строго поверљиво“ па се никад не би сазнало да је потрошио милион евра за куповину сателитских снимака, на којима се не види ништа, јер је изнад Србије била магла! И није ли то најбољи доказ да се на овим просторима најбоље продаје – магла.
Е сад, осим што је снимак плаћен само милион евра (по новом уговору, склопљеном такође директном погодбом, РГЗ ће истој фирми за нове снимке платити четири пута више), додатна корист је што нико због магле не може да утврди да ли је неки од милион нелегалних објеката сазидан пре усвајања Закона о легализацији.
А кад то не може да се утврди, онда нема ни рушења. Хмм, можда баш због тога Небојша Стефановић и Зорана Михајловић још нису срушили нелегалну кафану на Панчићевом врху, док присталице теорије завере мисле да је прави власник објекта неко близак врху СНС-а, попут Звонка Веселиновића, који већ поседује ресторан на Kопаонику, у непосредном комшилуку.
За разлику од РГЗ, којем новац не представља проблем (поготово што ће кредит Светске банке на крају можда морати да враћају сви порески обвезници), најуспешнија авио-компанија у региону, како за Ер Србију воле да кажу Александар Вучић и Синиша Мали, затражила је од Етихада да јој отпише 82 одсто од око 120 милиона долара кредита, који за наплату доспевају ове и наредне године. Биће да је неко схватио да је цар го и да Ер Србија нема тих пара.
Да Вас подсетимо: Е, па доста је министре, докторе, Златиборе…
А нема их ни већински власник, држава Србија, јер је Вучић све паре које је могао већ бацио из „хеликоптера“, па му за авионе фали стотинак милиона евра. Мора да је ситуација страшна ако је некоме уопште таква идеја пала на памет.
Па, замислите како би банка реаговала да јој клијент затражи да му од 60.000 евра стамбеног кредита отпише 49.200 евра дуга? Сигурно би то једва дочекала, као и Етихад предлог Ер Србије. Мада се намеће и питање ко је дозволио да на основу позајмица, које морају да му се врате и то са прилично високом каматом, Етихад постане сувласник Ер Србије.
Али, то је већ друга прича, чији крај изгледа ни приближно неће бити срећан као што је, бар по речима Вучића и његових сарадника, срећно изгледао почетак Ер Србије, чији старт можда најбоље одсликава једна од антологијских реченица Грунфа, јунака стрипа о Алану Форду: „Тко не лети, не вриједи“. Нажалост, изгледа да не вреди ни ако све одлети – дођавола.
Бројећи силне милионе за сателитске снимке и враћање дуга Етихаду, скоро сви смо сметнули с ума да је од парламентарних избора прошло већ 60 и кусур дана, а још немамо нову владу. Богами, како је почело можда ћемо пре сазнати датум одржавања нових превремених парламентарних избора, у пакету са председничким и београдским, него име мандатара за састав нове владе.
А, опет, мисли ли ико да ће се било шта променити ако Вучић за месец дана реши да на место Ане Брнабић постави Милоша Вучевића, Бранислава Недимовића, Марка Ђурића, Владимира Ђукановића, Маријана Ристичевића, Марка Атлагића или чак Зорана Бабића, још увек в. д. директора Kоридора Србије.
Да Вас подсетимо: “Све на нашу душу, и врат, и образ”
А као да ће се и Ана нешто питати ако „шеф“ реши да је остави у Немањиној 11. Kао што се ни до сада није питала, осим када је требало да брани лик и дело врховног команданта СНС-а. Или да нападне бившу власт што је без посла остало „600.000 људи“, иако је број формално запослених од почетка финансијске кризе 2008. до 2012. смањен за 216.000. Па, мало ли је што је без егзистенције, ако се урачунају и чланови породица, за четири године остало скоро пола милиона људи?
Да ли је могуће да премијерка заправо и не зна колико је људи изгубило посао? Или просто намерно не говори истину? А не зна се да ли је горе ако не зна или ако свесно лаже. И после јој криво кад неко каже да више нема поверења у власт. Па, да би неко веровао ономе ко прича, тај бар понекад мора да говори истину, а не само да продаје маглу. Поготово не за милионе евра.
Милан Ћулибрк
Извор: Озонпресс
