Проф. др Душко Кузовић: Вучићу, анекс на сунце!

Игре око „непризнавања“ и „непотписивања“ предлога споразума по државу Србију

Направимо анализу неколико ставки из „Европског предлога споразума о нормализацији односа између Косова и Србије“ како би нам било јаснија намера и позиција супротне стране (колективног запада, Косова*, САД, и УК). Међутим, Анекс споразума је кључна ствар сакривена од јавности, и у њему се „крије ђаво“.

Занемарићемо чињеницу да се Косово појављује без звездице (толико о томе колико Европска унија сме и хоће да држи реч), и да се већ два ентитета третирају као самосталне државе. Такође, занемарићемо чињеницу да Европска унија није неутрална страна, већ дубоко умешана и јасно на страни сепаратиста. Стога, ово су билатерални преговори две стране: Републике Србије, и на другој страни, Европске уније и Косова, које само глуми идентитет, а у ствари је рукавица на руци Европске уније. Толико о професионалности Европске уније и чланица које одобравају такво понашање. Остатак текста у предлогу споразума је већином испуна и маскирање суштинских циљева овог документа.

„Article 1: Both Parties shall mutually recognise their respective documents and national symbols, including passports, diplomas, licence plates, and customs stamps. “

Србија, као међународно призната држава, признаће документе (законе, пасоше, дипломе, таблице на аутомобилима и царинске печате) терористичке организације „то“, која је отела 15% њене државне територије (Косово и Метохију). Заузврат, непризнати сепаратисти (које признаје 15% популације у свету), признаће, већ више од 200 година, самосталну државу Србију коју признаје ЦЕО СВЕТ!

„Article 2: Both Parties will be guided by the aims and principles laid down in the United Nations Charter, especially those of the sovereign equality of all States, respect for their independence, autonomy and territorial integrity, the right of self-determination, the protection of human rights, and non-discrimination. “

Република Србија, као оснивач Уједињених нација, поштоваће независност, територијални интергритет и аутономију терористичке државе „то“ (Косово и Метохија). Заузврат, „то“ ће тешком муком убедити своје непописане грађане у непознатом броју да прихвате да признају недвосмислену државност Србије. Остало је отворено, да ли се то односи на онај део државе који још нису отели терористичким активностима (Прешевска долина, стара Србија, северна Бачка, итд).

„Article 4: The Parties proceed on the assumption that neither of the two can represent the other in the international sphere or act on its behalf. Serbia will not object to Kosovo’s membership in any international organisation. “

Србија ће прихватити да „то“ (Косово и Метохија) може се самостално представљати у међународним институцијама и органима према свом нахођењу и без консултација са Србијом. „То“ (Косово и Метохија) ће великодушно допустити држави Србији да сама себе представља где хоће и како хоће (али, не и докле хоће).

„Article 5: Neither Party will block, nor encourage others to block, the other Party’s progress in their respective EU path based on their own merits… “

Србија неће блокирати „то“ (Косово и Метохију) да се учлањује у оганизације које значе његово међународно признање. Заузврат, Косово неће правити сметње Србији да се укључује у оне организације у које је већ укључена.

Article 7: The Parties shall formalise the status of the Serbian Orthodox Church in Kosovo and afford strong level of protection to the Serbian religious and cultural heritage sites, in line with existing European models. “

Косово ће дозволити формализацију статуса Српске православне цркве у Косову, ма шта то значило (а значиће оно шта каже самостална држава Косово, која ће овим документом то постати), на шта држава Србије неће моћи да утиче.

Такође, „то“ (Косово и Метохија) дозволиће висок степен заштите српских религиозних и културних локалитета, у складу са постојећим еропским моделом који се неће мењати – „часна пионирска реч!“ Такође, неутрална Европска унија изјављује – „мајке ми“ – подржаваћемо интересе државе Србије на њеној територији, коју овим путем отимамо, као што смо то чинили и до сада.

„Article 8: The Parties shall exchange Permanent Missions. They shall be established at the respective Government’s seat… “

Косово ће великодушно дозволити Србији да прими њену сталну мисију у Београду. Заузврат, Србија ће добити јединствену шансу са пошаље своју сталну мисију у Приштину, као што их већ има у Москви, Лондону, Вашингтону, Берлину, Каиру, итд.

Обе стране ће установити заједнички комитет којим ће руководити потпуно неутрална и непристрасна страна – Европска унија, која ће вршити надгледање имплементације овог споразума. Завртаће руке и ноге Србији, ако не буде прихватала шта јој се нареди, а терористичку организацију „то“ (Косово и Метохија) оштро прекорети са – „но, но!“.

„Article 10: The Parties shall establish a joint Committee, chaired by the EU, for monitoring the implementation of this Agreement. Both Parties confirm their obligation to implement all past Dialogue agreements, which remain valid and binding. “

Србија такође потврђује обавезу имплементације свих каснијих споразума, који остају веродостојни и обавезујући.

Не треба нама списак жеља из овог документа јер то знамо од раније. Ми тражимо ко и када ће спровести (и шта) у дело!

Овај план је маскирао Анекс у коме се налази временски план и списак задужења и радњи, везано за имплементацију тог плана. Управо је то оно што мора да остане апсолутно сакривено и зато га и не објављују али се позивају на његово постојање.

Цео споразум има сврху да се Србија сагласи да су је бомбардовали са разлогом. Ово је аболиција агресија, и то од стране жртве! Они хоће да их помилујемо за злочин који су учинили према нам. Шта више они хоће да јавно кажемо: „Ми смо згрешили! У праву сте били што сте нас бомбардовали!“

Председник Републике Србије је јуче, 27. фебруара 2023. године, поднео оставку, коју је усвојило преко 85% грађана Србије. Тренутно одлази у самопрогонство у векове срамоте и проклетства.

Заузврат, уживаће у благу стеченом вршењем власти у Србији, што ће му надокнадити све клетве, сузе, кости предака, који су пали за 15% државе Србије, као и векове одрицања генерација грађана Србије. Мана блага стеченог издајом народа и државе је да мораш да будеш жив и здрав да би га користио, што се мора под хитно изменити.

Ми позивамо: ОТПОР СВУДА, НА СВАКОМ МЕСТУ И НА СВАКИ НАЧИН, РУШЕЊУ УСТАВНОГ ПОРЕТКА И ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ЦЕЛОВИТОСТИ СРБИЈЕ И УСПОСТАВЉАЊЕ ВЛАДАВИНЕ ПРАВА!

Живела Србија!