Професор Филолошког факултета Мило Ломпар изјавио је данас да реакција власти у Београду на одлуку Приштине да не дозволи гласање на српским изборима представља симфонију лажног родољубља, окрививши актуелну власт за политичку издају Косова и Метохије.
Ломпар је агенцији Бета казао да је реакција „Вучић-Брнабић режима“ на најновији чин насиља над српским народом на Косову и Метохији лицемерна и да није неочекивана.
Председник Србије Александар Вучић говорећи о забрани одржавања избора 3. арпила на Косову и Метохији рекао је да ту постоји двострука намера да се унизе Срби и одузму им се права, а друга је, како је навео, прагматична Куртијева (Аљбин) одлука да се смањи број гласача листе Српске напредне странке (СНС). Претходно је у Београд на састанак Националног савета за безбедност Вучић позвао представнике Српске листе, као и српске представнике у косовском правосуђу и полицији.
„Медијска бука због забране гласања представља компензацију за систематско саучесништво Вучић-Брнабић режима у политичкој издаји Косова и Метохије. О томе постоје подробне и документоване књиге које показују да је Бриселским (2013) и Вашингтонским (2020) споразумима укинут готово сав садржај српске државности на Косову и Метохији“, истакао је Ломпар.
Додао је да је укинута српска полиција која је постојала од 1999. до 2012. године и која је имала, с такође укинутом цивилном заштитом, око 2.000 припадника.
„Укинуто је српско правосуђе које је до 2012. године радило по српским законима. Укинут је српски изборни систем и уведен косовски. Отпочео је пренос власти над телекомуникационим и енергетским системом. Србија се обавезала да не спречава чланство тзв. Косова у ЕУ, иако према Лисабонском уговору само државе могу бити чланице ЕУ“, навео је професор.
Ломпар је подсетио да је донет и споразум о интеграцији правосуђа, „па је председник Србије јавно позвао српске судије и тужиоце да положе заклетву пред Хашимом Тачијем“.
„Омогућено је, преко Аустрије, да тзв. Косово добије позивни број 383. Вучић-Брнабић режим одрекао се суверенитета над језером Газиводе, за које је отплаћен кредит у износу од 200 милиона долара, иако је значајан део тог језера на територији која је ван Косова и Метохије. Призната је надлежност албанског правосуђа над српским манастирима и Србија се обавезала да неће лобирати за повлачење признања тзв. Косова“, нагласио је Ломпар.
По његовим речима, Бриселским споразумом је практично прихваћен Ахтисаријев план, који је одбила влада Војислава Коштунице, а Вашингтонским споразумом практично је прихваћен Ишингеров план о признању тзв. Косова.
„И шта је остало из Бриселског споразума што би се могло опозвати? Заједница српских општина, која нема рок за формирање, па представља пуку политичку објаву, за разлику од других одредби. И остала је Српска листа, продужетак садашњег режима, као члан владе тзв. Косова. Да би се све те непоткупљиве чињенице пропагандно сакриле, предизборно се симулира државничка одлучност“, оценио је професор.
Навео је да понашање „Вучић-Брнабић режима“, када је у питању однос према Косову и Метохији, има прећутну подршку оба политичка крила јавне позорнице.
„Грађанска опозиција је следила своје клијентелистичке интересе у споразумима с влашћу и, као и у кризи око Украјине, интересе западних чинилаца. Национална опозиција је такође следила своје клијентелистичке интересе у споразумима с влашћу, што је прикривала руском подршком властима. Могло би се казати да је владајући режим идеална негативна резултанта интереса свих политичких чинилаца: и спољашњих, и унутрашњих“, објаснио је Ломпар.
Он сматра да је подршка опозиције Вучићу пропагандно прикривана лажном дилемом око, како је рекао, личности главног носиоца режима: „шта је проблем – он или његова политика“.
„За грађанску опозицију, и код политичких странака и код невладине интелигенције, проблем је био он, а много мање његова политика, па је њена критика превасходно везана за деполитизујући карактер власти (корупција, споменици). У националној опозицији, и код политичких представника и код националне интелигенције, критикована је његова политика без критике њега, као да је та политика пала с Марса, па је ова безуба критика била чиста симулација“, казао је професор.
Оценио је да се може закључити да нема српске политике као доследног и практичног опредељења: „како политичких странака тако и код интелигенције“.
„Заштићен са тих страна, овлашћен од стране западних чинилаца да употреби сва средства медијског и пословног ауторитаризма, Вучић-Брнабић режим разобручено подстиче сваковрсне страхове људи, погубно распирује конзумеристичко понашање, садржајима политичке неосвешћености и безнађа испуњава јавну свест и, постепено, ствара поколење које пристаје на сваки захтев. Јер, на делу је друштвени инжињеринг који доноси промену свести“, навео је професор Ломпар.
Казао је да у духу таквог понашања, да би симулација имала „кружни карактер“, дозвољени облици националног понашања су фолклорни и навијачки, а не политички.
„Они треба да прикрију истинске политичке процесе, чији облици уклапају читаву државу у систем НАТО, неутралишу српска национална права у Републици Српској и Црној Гори, озакоњују идеолошки инструмент српске кривице у јавној свести и за дужи период обезвређују сваки национални садржај код нас. Позорница је историјски припремљена десетогодишњом цивилизацијском регресијом коју је донео Вучић-Брнабић режим“, закључио је Ломпар.
