“Плате у јавним предузећима су веће него у просевти и здравству, али то нико не дира. Штедети се може и рационализацијом јавне управе, подизањем њене ефикасности, повећањем у прихода у буџету… За мене као економисту најважније је да гледамо да у што краћем периоду повећамо стопу раста БДП-а”, рекао је Савић.
Како је указао, јавна предузећа остају недодирљива, јер су то “последња упоришта странака, где се ухлебљују партијски кадрови”.
“То је златна кока носиља, чије трошкове сносе сви грађани Србије, а уживају појединци. Неће нас ММФ натерати да средимо јавна предузећа. Њима је битно да Сбија може да сервисира дугове њиховим банкама”, истакао је.
Коментаришући изјаву министра финансија да је спасао Србију од банкрота, он је казао да је то илузорно. Према његовим речима, постојеће мере штедње јесу изнуђене и потребне јер је то био најбржи начин да се угаси пожар, али да ипак то не сме да буде једина мера.
Сматра да оцене премијера да следи побољшање стандарда нису реалне, јер, како је навео, повећање пензија и плата од један до два процента не могу да доведу до бољег стандарда. Он је указао и да је Србија неопростиво дуго у веома лошој позицији јер се никако не проналази механизам како да се повећа производња, због чега смо још увек јако далеко од нивоа производње и животног стандарда из 90. године прошлог века.
Говорећи о актуелном протесту синдиката јавног сектора због новог закона о платама, Савић је оценио да је тешко обезбедити у тржишној привреди све што траже синдикати у јавном сектору, али да и влада тешко може да очекује да синдикати не раде ништа, посебно у овако тешим економским околностима.
“Социјализам кој смо имали је прошлост, али постоје земље које имају тржишну привреду али и модел социјализма који ми нисмо имали, а којем би требало да тежимо, као у скандинавским земљама. Капиталисти желе да са радном снагом располажу као са робом, а радници опет желе боље услове и веће плате и то је логично. У Србији је, међутим, јако лоше што социјални дијалог постоји само између власти и синдиката јавног сектора, а нема дијалога са запосленима у приватном сектору. Синдикати у свим уређеним капиталистичким земљама имају врло значајну улогу”, навео је он.
Савић је истакао да је јавни дуг од преко 24 милијарде евра историјски рекорд, те да забрињва кад се из владе чује да смо обуздали јавни дуг, а он заправо расте по две милијарде сваке године.
Навео је да је највећи проблем то што се само на отплату камата за кредите данас издваја 114 милијарди динара, док је 2008. године за камате ишло 16 милијарди динара. Додао је да забрињива и то што је учешће у отплати камата преко три одсто БДП, док би следеће године могло бити и веће, као у Грчкој, због чега не дели задовољство премијера постојећим мерама.
“А то што се код нас увек дешава то да се власт жали и вади на оне претходне је класична политичка прича. Кад неко дође на чело владе онда нема кукања”, казао је он.
Поводом изјава премијера о суфициту у буџету током јануара, Савић је рекао да се на месечном нивоу може приказати шта год се хоће, и суфицит и дефицит, наводећи да је некадашњи министар финансија Млађан Динкић 2005. године од дефицита направио суфицит тако што је изоставио неке ставке у расходима.
Није, каже, оптимиста ни у погледу сталних најава и обећања о привредном расту који ће Србији омогућити приватизација Железаре Смедерево и долазак страних инвеститора.
“Разматрања типа ‘ако стартује Железара’, и увек то ‘ако’… Тога смо се нагледали и наслушали. Волео бих да нам се дешава нешто у реалном живот а не само у виртуелном. А ова стопа раста дефинитвно не може да обезбеди развој”, истакао је он, наводећи да би нам уз стопу раста која би била пет одсто требало 12 година да удвостручимо БДП.
Према његовим речима, није решење ни у причама о доласку страних инвеститира, коју такође види као популизам.
“Проблем свих наших власти је што размишљају само у оквиру изборног циклуса. Ни једна власт неће да загризе киселу јабуку, односно да осмисли развој и стратегију коришћења наших потенцијала као што је пољопривреда, а так што бисмо извозили високо прерађене индустријске приозводе, а не само пшеницу и кукуруз”, навео је он.
Коментаришући у том погледу најаве о страним инвестицијама у пољопривреду које ће наводно омогућити нови Закон о пољопривредном земљишту, Савић је оценио да “ми од 2000. године чекамо те странце па да процветамо”, али да се то не дешава.
“Странци овде не долазе због нас, него због себе. Тако ће продаја ПКБ-а на пример заправо довести до нестанка сточарства, јер је цена млека ниска и не може да покрије трошкове производње, а онај који купи ПКБ то ће учинити због скупог грађевинског земљишта и неких индустријских култура. А то није добра стартегија”, рекао је Савић.
Он је одбацио идеје појединих политичких актера о економском патриотизму, оцењујући их сулудим јер, како је навео, Србија мора да излази на светско тржиште а не да се затвара.
Сматра и да је неопходна промена концепта субвенционисања домаћег бизниса тако да се не помажу предузећа већ производи који могу да се продају на светском тржишту, чиме би се на један уложен динар у буџет вратило три динара.
Упитан може ли Србија без ЕУ, како то предлажу неки политички актери који се залажу за окретање руском и кинеском тржишту – он је рекао да би то било јако тешко јер је две трећине размене везано за ЕУ, и земље региона.
РТВ
фото: Тхинксток
Наравно да је ова власт као и претходна жута економска катастрофа јер немају дана радног стажа нигде а поготово у економији и што је још горе морају да слушају стране менторе за чији рачун и урушавају економију.
Међутим није тачно да нико не зна шта да ради са економијом, напротив сваку домаћин би је боље водио од ових проданих душа. Сви који се залажу за домаћу привреду и оријентацију не на ЕУ већ на пријатељске земље итекако знају да воде економију јер нас управо сулуда трка за улаз у недођију ЕУ уништава економски. То су наравно тренутно ванпарламентарне странке скрајнуте што медијским мраком што глупошћу бирача. Ако се народ не опамети и не доведе на власт потпуно нове људе биће још горе све до потпуне економске пропасти јер не брините може и горе од овог што гледамо.