Професори Биолошког факултета у Београду Дмитар Лакушић и Имре Кризманић, руководиоци пројекта „Јадар – стање биодиверзитета“ оценили су да би отварање рудника „Рио Тинта“ донело огромне штете по биодиверзитет и природу.
„Овде се не ради само о ископавању литијума. већ о гига пројекту који би суштински променио надземни и подземни простор читаве долине Јадра, и то са стварним и потенцијалним негативним утицајима који могу допрети и много даље од саме долине“, навели су они за Инсајдер, пренео је данас тај медиј.
Истакли су, у писаном одговору, да су ризици велики, док истовремено има много непознаница и сумњи у читавом планираном процесу, па у овом тренутку треба одустати од експлоатације.
Такође су навели да је у плану да се отвори један велики подземни рудник, одмах поред њега једно велико фабричко постројење за прераду руде, и мало даље – у селу Штавице – једна велика депонија опасног рудничког отпада.
„Поред тога, да би рудник, фабрика и депонија могли да раде, у плану је да се граде још и цевоводи, гасоводи, електричне мреже, путеви и пруге са одређеним бројем мостова. Дакле, није у питању један или два објекта, већ већи број великих индустријских и инфраструктурних објеката који се налазе и протежу изнад и испод долине Јадра, од Штавица до ушћа Јадра у Дрину“, објаснили су Лакушић и Кризманић.
Упозорили су да „транспортне мреже и сам транспорт свега и свачега, у и изван долине Јадра, представљају равноправан ризик по живи свет, као и сам рудник, сама фабрика и сама депонија“.
LAŽNI I NEOSTVARIVI RAST PENZIJA I PLATA
Ministar Siniša Mali našao je da će se 2027. godine u Srbiji ostvare plate od 1.400 evra (164.500 dinara) i penzije od 650 evra (76.375 dinara), prosečne penzije bi činile 46,43% prosečne plate.
U 2012. godini prosečna penzija je bila 23.924 dinara i porasla je za 12 godina u 2023. godini na 39.320, rastući ukupno za 64%, a prosečna neto plata je bila 41.377 dinara i porasla je u istom periodu do 2023. godine na 86.007 dinara, za 108 posto. Ali i ukupna inflacija je u tom periodu bila ukupno 74%, pa je i kupovna moć neto plata skromno porasla samo za 34 posto, a kupovna moć penzija je čak opala za 10 posto. Ostaće za istoriju da je u tom periodu penzionerima oduzeto osamsto miliona evra za četiri godine Vučićeve , a uz pomoć MMF penzije je unakazio za 20 indeksnik poena. BDP je u tih 12 godina po realnoj vrednosti porastao samo za skromnih 32%, dok je u 3 godine i opadao. U nominalnom iznosu porastao nam je BDP za 130% sa inflacijom. Inflacija je bila u 2012. godini 12,2%, a u 2022. godini čak 15,1%. Inflacija se otrgla kontroli i već u 2021. godini je skočila na 79%. Ispada da je uvećanje plata i penzija ludo radovanje radnika i penzionera i obmana vlasti.