Весна Тодорчевић ванредна професорка математике на Факултету организационих наука ће наћи посао и ван Србије. Србија, нажалост стручњака као што је Весна – мало теже. Ако оде, Весна ће са собом повести и троје деце. Тешко да ће се и они, попут хиљада других, вратити у рођену земљу.

Биће то двоструки пораз за нацију којој прети нестајање. Kао да наши непријатељи креирају нашу стварност, једним потезом два аутогола. Ако спакује кофере ова млада научница ће отићи зато што је отерана, а не зато што жели да каријеру гради ван Србије.

Весна Тодорчевић је тренутно у звању ванредног професора ФОН-а, а која треба да буде изабрана за редовног. Нико овој математичарки не оспорава стручност, штавише струка је на њеној страни. Kомисија коју је именовао факултет и коју чине три угледна професора констатовала је у свом реферату да су испуњени услови за избор кандидаткиње.

Велика већина редовних професора на Математичком факултету који се као матични пита о Веснином избору били су “за”. Зарад тачног и потпунијег разумевања нешто касније ћемо се вратити на одлуку Математичког факултета.

Овде прича стиже до нама својственог и добро познатог “али”. До наших нарави и мање видљивих поступака. Некоме на ФОН-у није био по вољи Веснин избор, троје колега и то баш са Kатедре за математику, упутило је приговор оспоравајући професорки фонд часова, између осталог, и због породиљског одсуства.

Био је то преседан, јер никоме до тада на ФОН-у није породиљско одсуство било сметња за напредовање. У таквој ситуацији би многе жене биле суочене са избором – деца или каријера.

Kао да је неко смислио и водио опструкцију, случај стиже до лобирања, гласања, тумачења… На поменутом Математичком факултету асистенти и сарадници прегласавају редовне професоре, резултат гласања је био да се не подржи избор професорке Тодорчевић. Зашто, нема образложења. Једноставно – зато.

Да не буде забуне, не треба неко да буде професор зато што има троје деце, али не треба ни породиљско одсуство да буде сметња при избору.

Весна Тодорчевић није непознато име у математичком свету. Објављивала је радове у престижним светским часописима, врло је цитиран аутор у међународним стручним круговима. Била је у комисији за одбрану шест доктората на БУ, а на универзитетима у Хелсникију, Токију, Даблину, Скопљу, Подгорици, Лос Анђелесу… гост предавач.

Па, у чему је проблем? Можда у томе што није “кооперативна” како би то неко желео, можда и у томе што није гласала за један докторат, можда и због сујете… Kако год изгледа да се не уклапа и неко је проценио да је треба “одстранити”. На Универзитету се зна и ко све телефонира за то “одстрањивање”.

Професорка Тодорчевић је тренутно у вакуму, а од отказа је тренутно штити само породиљско одсуство. Остала је још једна нада да се ова чудна игра заустави. То је Сенат Универзитета у Београду који ће као последња инстанца дати коначну реч. Весна се нада да Сенат неће поклекнути, у супротном свет ће обићи још једна ружна прича из Србије.

А шта тек да очекују “обичне” породиље кад машина овако меље име из науке.

Пише: Миленко Васовић

Извор: БИЗЛифе

фото: Фликр