Економија

Профил српског потрошача: Векна уз мобилни

Како данас изгледа просечан српски потрошач. Смањују се куповине, највише одлази на храну, али се увелико користе и благодети модерне технологије

ПРОФИЛ данашњег српског потрошача изгледа овако: готово половину примања, тачније 42 одсто, издваја на храну, а цена постаје све важнија одредница и зато смањује куповине. Али, иако је стандард низак, јер је сваки четврти незапослен, увелико користи благодети модерне технологије, пре свега мобилног телефона и интернета.

Овакву слику нашег просечног потрошача показало је истраживање агенције ГФК (ове године слави 10. годишњицу пословања у Србији).

Већина домаћих потрошача сада се држи девизе „трипут мери, једном сеци“ и стручњаци ГФК указују да је пад стандарда и пораст трошкова натерао купце на рационално понашање и планирање. То се образлаже подацима да је, на пример, пре 10 година просечна плата износила 217 евра, а сада око 375 евра, али је евро тада био 65 динара, а данас премашио 110 динара. У међувремену вишеструко су поскупеле и основне намирнице и кућна хемија, али и услуге.

профил српског купца– Цене од 2005. константно расту, нарочито код прехрамбене робе – каже Александар Синђелић, директор „Панела домаћинства“ у ГФК. – То значи да је криза у Србији почела много пре 2008. године.

Према истраживањима ГФК смањен је број одлазака у такозване велике куповине у мегамаркете и у протеклој години свака пета таква куповина је укинута. Све мањи и несигурни месечни приходи терају потрошаче да заобилазе познате брендове и да потраже јефтинију алтернативу. Ипак, колико је могуће труде се да за издвојен новац добију најбољи однос цене и квалитета.

 Шта се променило на тржишту у протеклих десет година? Горан Тинтор, директор истраживања у ГФК, каже да су се главне промене код грађана и потрошача догодиле у области технологија и финансија.

– Са технолошке стране у наше животе су се врло брзо уселили мобилни телефони, а са друге стране имамо масовну употребу кредита, пораст па пад куповне моћи – истиче Тинтор. – Захвљајући томе, потрошачима у Србији су се отвориле многе нове могућности, неке користимо више, а неке спорије усвајамо због културног наслеђа.

 МАЛИ СЕ ПОВЛАЧЕ

ПАРАЛЕЛНО са свим недаћама током последње деценије економија и трговина се ипак развијају.

– Дошло је до укрупњавања трговине у Србији, што је један од актуелних трендова, па десет водећих ланаца покрива готово половину малопродајног тржишта – објашњава Синђелић.

– Почетком 2002. три четвртине тржишта покривала су мање, класичне продавнице.

Иако је куповна моћ слаба, учешће приватних робних марака у Србији не расте колико је то очекивано – просек је четири одсто, што је око пет пута мање од земаља региона. Удео трговачких марака већи је од 20 одсто у Мађарској, Словачкој, Чешкој…

ШТА СЕ ПРОМЕНИЛО 

НАЧИН куповине се за последњих десет година много променио. Грађани могу да купују и рано ујутру и касно увече, током ноћи, „он лајн“ из фотеље… 
Повећана је знатно понуда појединих производа – постоји рецимо нова сегментација јогурта и млека, интегралних производа, „органик“ и „премијум“ сокова и намаза, затим детерџената у облику гелова и таблета… 
Произвођачи и трговци се труде да изађу у сусрет купцима, прилагоде понуду, организују све више промоција – дневних, недељних, викенд, месечних, јер осетно пада продаја.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!