Профит јачи од родољубља: Срушен драгуљ – сведок најславније српске историје

Ваљево – Борба за заштиту, са предлогом за Меморијални центар свих пострадалих од Косовског боја до данашњих дана са акцентом на Први светски рат, трајала je још од јула 2015. год., пре доношења урбанистичког Плана Запад Ваљево, на чијем простору се и налази Комплекс касарни 17. пука. Ваљевски челници остали неумољиви.
Како је у Ваљеву за викенд 20.-22. априла незаконито срушена, без решења о рушењу, најстарија српска касарна, Комплекс касарни 17. пука, артефакт српске историје и прошлости, спомен на некадашњу историју, победоносну, херојску српску славу, тако постоји оправдана зебња и страх од нерадних дана да се опет не понови некакав вандализам у овом граду.

Потсетимо, да је парк прекопута касарне на Јадру, који је војска из ове касарне и направила 1892. године и поклонила свом народу, оскрнављен паркингом, једним од викенда августа 2015. год. (у години обележавања сто година „Ваљевске болнице“ у првом светском рату) Инспекције нису радиле, челници на путовањима у иностранству, боловањима, одморима, и понедељак је освануо са паркингом у делу историјског парка, симбола споја народа и војске овог града, где је својевремено сваке недеље свирала војна музика у 16 часова поподне и образовала народ у том погледу.

Овај парк заједно са шеталиштем Парк шумом Пећина, чији настанак датира још из прве половине 19. века, која се наслања на Комплекс касарни 17. пука, столетним липама у касарни, народ овог краја је иницирао за заштиту.

Такође, пред вратима заштите, у парку је извршена реконструкција, део парка оскрнављен викендом са паркингом, стазе проширене, саграђено „топлотно острво“ у ценру парка, Пећина преорана, тако да ни овај вишевековни зелени појас није стављен под заштиту.

Иста прича и исти сценарио је настављен и 2,5 године касније, у години обележавања стогодишњице победе у Првом светском рату, за викенд, 20. – 22. априла 2018. год, када државни органи не раде, срушена најстарија касарна у Србији, из 1885. год., комплекс касарни чувеног 17. пука Дринске дивизије, пука који је први пробио солунски фронт, касарни у којој су службовали официри који ће се касније истаћи својим војним умећем у Балканском и Првом светском рату, као Војводе Степа Степановића, Војвода Живојина Мишића, затим Павле Јуришић Штурм, Душан Пурић…, прве и највеће резервне војне болнце у Првом светском рату, место упокојења сликарке и пожртвоване болничарке Надежде Петровић, место настанка првог војног оркестра…

Не нађе се у Општини ни један Степа Степановић, Живојин Мишић, па ни онај мали а велики у делу Милоје Николић, који даде своју кожу за изгорелог саборца, а требали су само да изађу надлежни и зауставе незаконите радове, а мученици у касарни дадоше животе за државу, за ово што ми сада имамо.

Један од павиљона касарни непосредно пре рушења (саграђена 1885.год)

Срушено, субота 21. април 2018. год.

Данас је већи страх да се не изгуби столица, него наших предака да јуришају на бајонете.

Седење у ћумезима и гледање ускогрудо само локалне челнике, да им слујчајно не измакну столицу, без имало људског осећаја за припадност нацији, лојалност према општини, љубав према отачаству.

Грађани из околине су видно били потрешени и здравствено угрожени не само због буке и прашине која се простирала неколико стотина метара у пречнику, већ психички и духовно, због губљења једног дела града, града са душом, формираног у 19. веку, сведока најславније српске историје. Инспекција је имала основа по више основа да обустави рушење. Не, то није урађено. Честити грађани града Ваљева били су занемарени и препуштени малтретирању, угрожени и психички и физички. Гледати нестајње сведока најславније српске историје, бахато и непримерено иживљавање био је заиста мучан призор. Да ли је то намера челника да се у народу убије сваки вид укључења и заузимања било каквог става супротног од главних моћника, па макар то било поткрепљено и таквим институцијама какве су Српска академина наука и уметности, Министарство културе и информисања, Републички завод за заштиту културе са најеминентнијим стручњацима, као и низом других стручних сарадника?

Колика је инфериорност била према свему овоме, говори и чињеница да је у суботу у време највећег јека рушења Комплекса касарни чувеног 17. пука, на само 150 метара у улици Кнеза Милоша, на домак радова, репрезнтативни оркестар Гардa свирао српске маршеве, и чувени Марш на Дрину који је компонован у Ваљеву, почетком Првог светског рата и први пут изведен, баш у комплексу касарни 17. пука који се управо руши.

/Случајно или не, рушење је почело 20. априла, баш на дан рођендана Хитлера./

Све ово упућује да се запитамо где смо то ми потомци славних предака, на стање духа и свести садашњег српског народа.

Ни један ваљевски медиј није известио, у току викенда, да се незаконито руши најстарији Комплекс касарни у Србији, да нестаје препознатљив део града, града са душом.

Да ли управо наш однос према жртвама Првог светског рата није залог за губљење територија, да ли управо то непоштовање жртава у ратовима, то што брзо заборављамо наше страдале мученике у ратовима, и имамо тако честе ратове. Да смо осетили мирис барута и ровова, никад се не би тако понели према нашим славним прецима.

Доживесмо да за један викенд изгубимо објекте од изузетног историјског значаја, за Србију и српски народ, обележје града Ваљева, града са душом, доживимо велику срамоту, и без и мало стида и срама, бахато уклонимо део наше славне и победоносне историје.

Није дозвољено ни да се испита у ком од објеката је са сигурношћу била црква-капела, као и гробови наших ратника и тифусара. Како су се овде лечили и ратни заробљеници, солидарност не забележена нигде у свету, велика је вероватноћа да и њихових гробова има у овом комплексу.

„Србине брате, горили још кандило вере у души твојој?“ Св. Владика Николај

Понедељак, 23. април – Дан војске (дан Другог српског устанка), у години кад обележавамо стогодишњицу победе у Првом св. рату, Ваљево је освануло без сведока победоносне српске историје Комплекса касарни чувеног 17. пука, у Ваљеву.

Нестало је око 4.600 м2 под кровом, (грађене од 1885. год), смештених на 2,4 ха атрактивног простора!!!

Какво је покајање показаће се кроз даље активности.

Мила Параментић, Ваљево

ВасељенскаТВ