- У локални савет бриселске општине Андерлехт 2012-ту су изабрана два представника партије „Ислам“. Један од њих, Редуан Аруш, отворено је изнео своје циљеве: „У дужем периоду, кад људи постану свесни да су исламски закони повољни за белгијски народ, отпочеће пут ка исламској држави“
- Власти Брисела су 2012. одустале од давне традиције да на централни трг града ставе живу јелку – симбол хришћанског Божића. Уместо ње ставили су некакав арт-објекат који издалека подсећа на јелку. Администрација није крила: тако је поступила да не би вређала верска осећања муслимана. Критичари такве одлуке нагласили су њен карактеристичан симбол – божићна јелка истерана је из града у којем се налазе седишта ЕУ и NATO
- Оснивач „Покрета за Француску“, бивши кандидат за председника земље на изборима 2007. Филип де ВИЉЕ тврди да Француску убија тероризам, али да је још озбиљнији проблем то што Французи губе идентитет. По његовом мишљењу, то што су током много година власти затварале очи на исламизацију земље може да доведе до – грађанског рата
- Још 2014., пре миграционе кризе у немачком граду Вуперталу (земља Северна Рајна-Вестфалија) са 350.000 становника појавила се „шеријатска полиција“. Одред младих „добровољаца“ патролирао је градом контролишући верски живот муслимана (у том тренутку градска општина је бројала око 30.000 следбеника ислама)
- Недељник Sunday Times: У Британији већ постоји мрежа шеријатских судова (укупно их има 85), који представљају систем паралелан са световним правосуђем
- Буалем САНСАЛ, писац алжирског порекла који живи у Немачкој: Ислам веома брзо „разбити“ европско друштво. Исламисти се храбро боре за оно у шта верују и то треба признати. Нажалост, морам да кажем да Европљани немају мотива. Реч „слобода“ за коју су раније били спремни да иду на крај света и да се боре, постала је празна реч
Пише: Михаил КУРАКИН
БЕЛГИЈСКИ биро међународне истраживачке групе Ivox објавио је податке анкете међу муслиманима – поданицима краљевине.
Показало се да од 500 људи, који су учествовали у анкети, 20% подржава методе терористичке групације Исламска држава.
Сем тога, они су признали да неће пријавити ни предати властима своје истовернике ако сазнају да припремају терористички напад.
На социологе се одмах обрушила паљба критике, јер су наводно, користили погрешне методе и постављали неодговарајућа питања погрешним људима. Јер, у цивилизованој Белгији тако нешто није могуће.
Ипак, истраживачи су постигли свој циљ, осликали су ситуацију и изазвали јавну дискусију која се води и у другим европским земљама.
Белгијска трансформација
У Белгији је 2011. изашла књига социолога Феличе Дасета „Ирис и полумесец“. Аутор је још тада констатовао: у нашој земљи живи 700.000 муслимана од којих половина у Бриселу, што је белгијску престоницу претворило у главни град „Еврабије“ (тј. Европске уније која је подвргнута исламизацији).
Према прорачунима овог научника, до 2030. већина становника Брисела биће муслимани. На нивоу читаве земље удео муслиманског становништва повећаће се за 10%.
Годину дана након објављивања тих истраживања, у регионални Савет бриселске општине Андерлехт изабрана су два представника партије „Ислам“. Један од њих, Редуан Аруш, отворено је изнео своје циљеве:
„У дужем периоду, кад људи постану свесни да су исламски закони повољни за белгијски народ, отпочеће пут ка исламској држави“.
Власти Брисела су 2012. одустале од давне традиције да на централни трг града ставе живу јелку – симбол хришћанског Божића. Уместо ње ставили су некакав арт-објекат који издалека подсећа на јелку.
Администрација није крила: тако је поступила да не би вређала верска осећања муслимана. Критичари такве одлуке нагласили су њен карактеристичан симбол – божићна јелка истерана је из града у којем се налазе седишта ЕУ и NATO.
Иначе, према подацима власти белгијске престонице, почев од 2008. Мухамед је најпопуларније име за новорођене дечаке у Бриселу.
Британски муслимани – клањање и на улици
Социјалне супротности
Према информацији IFOP (Француски институт за истраживање јавног мњења), 28% муслимана који имају француско држављанство исповеда такозвани „ауторитарни“ ислам. У апсолутним вредностима њихов број може да достигне 1,5 милион људи. То су углавном млади, не нарочито образовани људи који живе од различитих врста новчане помоћи на периферијама великих градова.
Управо је та група навела да ставља верске принципе и уверења изнад вредности Француске Републике. Чак 80% свих испитаника изјавило је да деца из муслиманских породица треба у школама да добијају „халал“ храну (без намирница које су у исламу строго забрањене), 60% се изјаснило да подржава да се у образовним установама носе фереџе и бурке. Анкета је спроведена 2016.
Управо тада, после терористичког напада у Ници и убиства католичког свештеника у цркви, које су починили исламски екстремисти, власти су почеле да предузимају неке мере – затворено је 20 џамија (од више од 2.000 активних у земљи), у којима су проповедане екстремистичке идеје, а такође су почели да размишљају о забрани финансирања џамија и верских објеката из иностранства.
Међутим, ти поступци који су предузети пост-фактум, сувише су закаснили, сматра оснивач „Покрета за Француску“, бивши кандидат за председника земље на изборима 2007. Филип де Виље.
„Француску убија тероризам. Још озбиљнији је проблем то што – губимо идентитет“ – написао је у књизи „Да ли ће сутра звона зазвонити“.
По његовом мишљењу то што су током много година власти затварале очи на исламизацију земље може да доведе до грађанског рата.
Тај рат се већ води на социјалном нивоу и стално се појачава. Французи пале прихватилишта која су намењена за пријем миграната и исписују увреде на зидовима џамија и верских објеката.
Немачки шеријат
На улазу у једну исламску банку у Немачкој
После анкетирања Турака који живе у Немачкој (грађани СРН), у јуну ове године социолози са универзитета у Минстеру (Немачка) закључили су да се скоро половина њих (47%) слаже са тврдњом: „За мене је важније да следим постулате моје вере него да следим законе земље у којој живим“.
Отприлике исто толико учесника анкете изјавило је да је ислам – једина права религија, а 36% сматра да само ислам може да реши проблеме који постоје у друштву.
Још 2014., пре миграционе кризе у немачком граду Вуперталу (земља Северна Рајна-Вестфалија) са 350.000 становника појавила се „шеријатска полиција“. Одред младих „добровољаца“ патролирао је градом контролишући верски живот муслимана (у том тренутку градска општина је бројала око 30.000 следбеника ислама).
На челу активиста био је Немац Свен Лау који је примио ислам и узео име Абу Адам. Учесници патроле разговарали су са омладином на улици покушавајући да утврде да ли употребљавају алкохол или дуван и упорно објашњавали локалном становништву да треба да се одрекну „штетних навика“ – одлазака на концерте, у барове, ноћне клубове и дискотеке. Исламисти су постављали на интернет извештаје о урађеном послу.
Скандал је стигао до државног нивоа.
Министар унутрашњих послова, Томас де Мезер, подсетио је да власт неће трпети на немачкој земљи законе шеријата и никоме неће дозволити да клевеће репутацију полиције. После тога енергични млади муслимани прекинули су своје патролирање. Или су престали да то отворено чине.
После тог случаја експерт за ислам, Матиас Рое, у интервју за DW изјавио је да се већина Немаца односи са дубоким неповерењем, чак не према муслиманима који живе у Немачкој, него према исламу као таквом. Међутим, настављена је тиха исламизација Немачке.
У лето ове године суд у граду Бамберг (Баварска) разматрао је предмет незаконитог (са становишта немачких закона) склапања брака између одраслог мигранта-Сиријца и 15-годишње девојчице-избеглице из исте земље. На крају је суд донео одлуку да је пар ступио у брак уз потпуно поштовање сиријских закона после обављеног сунитског обреда и да се стога њихова заједница сматра легалном.
Постоји још једно обележје садашњости у Немачкој – муслиманске заједнице купују бивше хришћанске цркве и катедрале. То се десило у Берлину, Дизелдорфу, Хамбургу, Келну и низу других градова. Ако објекат има историјску вредност укључујући и култну, онда по немачким законима, његов спољни изглед не сме да се мења. Крстови се само замењују полумесецима. У вези с тим епископ Ханс-Јохан Јашке изјавио је: „То је… директно апсорбовање хришћанства од стране ислама“.
Активисти из покрета Pegida (патриотски Европљани против исламизације Запада) покушавају да се супротстављају исламизацији. Ипак, чак најмасовнија анти-исламска акција која је организована 13. децембра 2015. у Дрездену окупила је највише 25.000 људи.
Нова британска реалност
Док су у Немачкој успели да пресеку покушај увођења норми шеријата, у Великој Британији је обрнуто, шеријат се све више уводи у правни и државни систем. У марту 2014. издато је ново званично упутство за адвокате које одређује, на пример, како треба састављати завештања да би била у складу са традицијом ислама и да не противрече важећем британском законодавству.
Недељник Sunday Times саопштио је да је у муслиманским заједницама у земљи настала мрежа шеријатских судова (укупно их има 85), који представљају систем паралелан са световним правосуђем. Фактички се остварило предвиђање које је још 2008. изрекао архиепископ Кентерберијски, Роуен Вилијамс, о неизбежном уношењу одређених норми шеријатског права у британско законодавство.
Иначе, према неким подацима тихо и неприметно деловање шеријатских судова у Великој Британији почело је још 1982.
Буалем Сансал, писац алжирског порекла који живи у Немачкој, изјавио је недавно у једном од интервјуа да је главна снага исламиста и њихових проповедника – стрпљење.
„Они дугорочно планирају своје деловање. Друго својство је – инвентивност и умеће да користе инструменте које имају на располагању: сателитске канале, интернет, друштвене мреже, маркетинг, пиар, исламске финансије, филм, литература…
Све то се користи ради постизања максималне ефикасности“ – нагласио је он.
Овај писац сматра да ће ислам веома брзо „разбити“ европско друштво.
„Исламисти се храбро боре за оно у шта верују и то треба признати. Нажалост, морам да кажем да Европљани немају мотива. Реч „слобода“ за коју су раније били спремни да иду на крај света и да се боре, постала је празна реч“ – констатује Б. Сансал.
Превела Ксенија Трајковић
Факти
фото: Ројтерс,агенције
