НА писање нашег листа о увозу кромпира из Русије, бурно су у понедељак реаговали произвођачи из западне Србије, који наводе да су им магацини још пуни кромпира одличног квалитета, а у трговинама широм змље завршавају кртоле из увоза. Они додају да јаки увозни лобији покушавају да на све начине “униште домаћег пољопривредника”, о чему најбоље сведочи кванташка пијаца на којој је највише робе из – Албаније!
Тамо би требало да стоји истакнута албанска застава, јер је скоро 90 одсто производа из те земље – рекао нам је Саво Жунић, највећи произвођач кромпира у Пријепољу и шире. – У мом магацину тренутно имам око 50 тона кромпира врхунског квалитета, а у нововарошком крају има још сигурно око 300 тона, а у ивањичком сигурно још 400 тона. Из наших магацина кромпир је излазио по цени од максимално 45 динара, а ми се питамо на који начин се он после продаје по вишеструко већој цени. Нема разлога да домаћем кромпиру буде цена виша од 70 динара по килограму, а не да се нуди по трговинама и за 100 и више динара.
Жунић додаје да увозници без икаквих квота увозе кромпир из Русије и Белорусије. Са друге стране, када Србија извози било шта квоте се морају поштовати.
Увозници кромпира без икаквог стида одлазе код нас домаћих произвођача и траже нам неопходне папире како би извршили реекспорт. Познато је да транспортне фирме из Ужица, Чачка, Београда… увозе јабуку из Италије, потом је овде препакују и извозе у Русију као српску, а онда, да се не враћају празни, потерају кромпир и овде га довозе. Онда и даље покушавају да тај исти кромпир препакују и извезу га као ивањички, гучки, српски кромпир. То је срамота шта све држава толерише – казао нам је Жунић.
Кромпираши додају и да је посебна брука шта ради фитосанитарна инспекција на граничним прелазима.
У Србију улазе шлепери кромпира који буквално смрде. А ми када треба да извеземо траже нам узорковање земље где се сеје кромпир, па све до узорковања кртоле. Притом, морамо да поседујемо све неопходне сертификате – закључили су кивни кромпираши из западне Србије, крају најпознатијем по кртоли одличног квалитета.
ПРЕПОЛОВЉЕНИ ЗАСАДИ
НЕКАДА су, да подсетимо, засади кромпира у Србији заузимали и до 90.000 хектара, а данас се он гаји на око 45.000 хектара, односно дупло мање. Просечан принос је од осам до 12 тона по хектару, док је лане остварен рекордан принос, па је у брдским пределима забележен род и до 30 тона по хектару.
В. ИЛИЋ, Новости.рс
