СРПСКА индустрија технолошки одавно заостаје за развијеним светом, али последњих година губи трку и са – собом. Учешће високотехнолошких индустрија у додатој вредности прерађивачке индустрије стигло је на свега 4,4 одсто и за 2,8 процентних поена је мање него у 2009. години. По последњој оцени Светског економског форума, софистицираност производног процеса у нашој земљи је гора него у 106 економија. Заузели смо 107. место на листи 137 држава.
Зато се овом темом бави и Програм економских реформи, чији је нацрт управо у јавној расправи. Надлежни признају да је то последица недовољне повезаности индустријске, образовне и политике у области истраживања и развоја.
– Велики научни и истраживачки потенцијал треба даље развијати и адекватније користити, како би Србија постала “привреда заснована на знању” – стоји у овом документу. – Успоставиће се ефикасан модел финансирања науке и јача повезаност пословне и академске заједнице.
Омогућиће се већа доступност и увођење дигиталних технологија, производа и услуга, као и стандардизација комуникационе инфраструктуре. Кључни изазов је заустављање одласка високообразованог становништва у иностранство.
Економисти упозоравају да је значајнији привредни раст, најмање пет одсто годишње, који би нас приближио просечном дохотку по глави становника у југоисточној Европи – велики изазов са којим се Србија суочава. И баца сенку на тренутну политику подстицаја инвестиција.
– Кључни структурни проблем Србије је низак технолошки ниво производње који не генерише раст – упозорава економиста Стојан Стаменковић. – Због тога треба нагласити да субвенције за отварање нових радних места не спадају међу детерминанте раста инвестиција које ће сматрати конкурентну привреду. Оне у том погледу могу бити и контрапродуктивне. Држава плати да се отвори производња која је неконкурентна. Када субвенција истекне, пошто је неконкурентна, инвеститор производњу затвори.
ВРЕМЕ ЗА БИРАЊЕ
ЕКОНОМИСТА Иван Николић објашњава да док је приоритет решавање незапослености, Србија не може да бира инвеститоре:
– Имали смо последњих година потребу за новим запошљавањем и били смо принуђени и да прихватамо инвеститоре са ниским технолошким доприносима. Они јесу запошљавали, они су извозили али мало доприносе порасту БДП. Пошто решавамо проблем запослености и стандард се опоравља, долази време за неку врсту селективности те активности државе.
С. БУЛАТОВИЋ, Новости.рс
