Производња јунећег меса у Србији је угашена и више не постоји

Београд — Производња јунећег меса у Србији готовао да је угашена и држава би под хитно требала да определи одредјена средства да би је обновила, закључено је у ПКС.

На састанку Удружења за пољопривреду ПКС речено је да се пољопривредници све мање одлучују за тов јунади јер им се финасијски не исплати и да су, чак и они пољопривредници који су имали наду, одустали од тога након прошлогодишње суше када је тов јунади десеткован.

Како је наведено, Србија је 2006. године у ЕУ извозила 2.300 тона јунећег меса, а данас то измедју 300 и 400 тона, са тенденцијом даљег пада тог извоза. 

Оцењено је и да је Србија изгубила захтевна тржишта за извоз, као што су Италија и Грчка, и да је сада веома тешко да се врати на њих, али да ипак није немогуће. 

Према ранијим подацима, Србија ће ове године у ЕУ извести тек нешто више од 100 тона “беби бифа”, а некадашња СФРЈ је деведесетих година извозила 50.000 тона од чега је пласман из Србије био 30.000 тона. 

Директор Котленик промета из Ладјеваца Миломир Тошовић казао је да држава мора да омогући да тов јунади и производња јунећег меса постану профитабилни и да определи јасна подстицајна средства која ће циљано усмеравати. 

“Ништа не може да се уради док се стање не опише и констатује, док се не поставе циљеви и види на који начин се они могу постићи. Потребно је обезбедити средства, њихово циљано усмеравање, али и контролисање субвенција”, казао је Тошовић који је прошле године добио награду за менаџера године за улагање у сточарство. 

На данашњем састанку у ПКС је закључено и да је сточарство грана која има спор обрт посебно у говедарству и узгоју говедјег меса и да би стратегијом пољопривреде која обухвата сточарство требала да се регулише та производња и да се само тако могу очекивати побољшања. 

Представник Министарства пољопривреде Ненад Терзић казао је да је министарство већ предузима одредјене активности за унапредјење сточарства кроз одредјене законодавне и институционалне активности, али и кроз мере подршке. 

Он је казао да радне групе министарства већ раде на иновирању законске регулативе које ће бити ускладјена са ЕУ у области сточаратва. 

Према подацима ПКС-а у сточном фонду Србије најзаступљенија је живина и свиње, док говеда чине три одсто, овце шест одсто, а козе један одсто као и да на један хектар пољопривредних површина долази 0,3 грла. 

У Србији, према подацима ПКС-а, контролисани узгој животиња у говедарству заузима свега пет одсто учешћа, а у овчарству само једна фарма има организовани и контролисани узгој оваца. 

У Србији постоји и око 40 већих индустријских капацитета за клање говеда и велики број малих кланица, а капацитети за клање су око милион грла, али се у кланицама закоље мање од 200.000 грла говеда свих категорија.

Бета