„Политика” је 23. октобра објавила дирљив текст др Радмила Петровића поводом упокојења једног од произвођача вакцина у нашој земљи. Производња која је некада код нас била не само могућа, него и високог квалитета, данас је практично угашена. Као да смрћу експерата који су ову производњу носили изумире цела наша струка имунобиолошких препарата. Ја сам имао велико задовољство и срећу да под санкцијама и у време бомбардовања будем у екипи која је произвела модерну вакцину против беснила, када је увоз био онемогућен. Наравно да смо ову вакцину испробали прво на себи самима. Квалитет свих домаћих вакцина био је такав да о њему сведоче самим својим животом без дифтерије, тетануса и других болести генерације становника Србије које су ове вакцине до сада примале. Међутим, од вакцине против беснила остало је неколико доктората и публикованих радова, а производње нема.

Ове године могли бисмо да прославимо 30 година производње серума (имуноглобулина) против беснила. Међутим, и ова производња тренутно је заустављена. Уместо да екипа која је производила серум против беснила добије ордење зато што неколико деценија нико код нас није добио беснило, иако је све донедавно било пуно озлеђених од бесних животиња, иако за време санкција, а и после њих, увоз није био могућ, и овај посао се тихо гаси. Цене увозних вакцина, а нарочито серума, врло су високе. Данас, кад је беснило код животиња сузбијено, држава би само од извоза серума против беснила могла да има велики приход и да запосли велики број младих људи у овом послу. Међутим, као да се неко боји извоза наше крви за скупе паре, а гледа извоз наших мозгова, што ће нас далеко скупље коштати. Бојим се да ће по упокојењу још живих експерата за имунобиолошке препарате бити заборављено да је ова производња код нас била не само могућа, већ и врло профитабилна за саму државу.

Проф. др Душан Лалошевић,
члан Академије медицинских наука СЛД, Нови Сад

Политика.рс