Не знам како би описала слику нове модерне жележничке станице Прокоп. Субота, подне….а на станици као у филму страве и ужаса. Лево, десно нигде живе душе. Оно што ми једино пада напамет кад погледам ову слику је бомбардовање, ваздушна опасност нигде људи. Али данас није 1999. него 2019.година. Година по речима председника просперитета, година када цветају руже, све нам је савршено…
Ако је све тако савршено како је могуће да Главна зелезничка станица главног града Србије суботом у подне буде празна? Сви се сећамо златних времена када смо путовали на море, у иностранство возом, а Главна железничка станица на Савском тргу врвела од људи који су дан и ноћ одлазили или долазили у главни град. Данас не само да је непостојећа станица на Савском трго него је непостојећи и сав железнички саобраћај у Србији.
Пре само 3.године председник Србије отворио је званично Главну железничку станицу Прокоп уз свиту својих истомишљеника, заставица, цвећа које су бацали по њему. Мислим да је то јединствени дан за ову железничку станицу сто се тиче броја људи који су се ту ”затекли”.
Kада су затворили Главну железничку станицу, да би правили свој велики пројекат Београд на води, обечали су да ће Прокоп бити сређен до краја да ће бити доступан свим корисницима услуга Железница Србије. Данас овде не раде лифтови, једна благајна ради, није доступно за инвалиде… једном речју благи ужас, или као што сам написала на почетку, као у филму страве и ужаса.
Све је угланцано, мермер се цакли али по том меремеру нема ко да иде. Јер из Главне зележничке станице дневно не пође више од 10 полазака. Путника нема, нема ни возова. Давне 2015. године тадашњи премијер данас председник Србије обечао је да ћемо отворити пругу Београд-Будимпешта, не да није отворена до Новог Сада од 1. фебруара ове године из Београда није уопште могуће доћи возом, јер је пруга од тог дана затворена.
Дуго путници нису ни знали да су поласци из Прокопа, нигде није било ни обавештења. До њега се тешко и долази. Људи који немају ауто како да дођју и како да се врате са ове нове станице? Више је него очигледно да су одлуку о пребацивању комплетног путничког саобраћаја са жел. станице Београд на жел. станицу Београд Центар донеле ”саобраћајно полуписмене”особе. Наиме, све то о чему говори ресорна министарка; да ће жел. станица Београд Центар ускоро добити лифтове и покретне степенице, да ће бити изграђени тржни центри и комерцијални део станице, итд, све то је требало прво урадити, односно обезбедити, па тек онда пребацивати комплетан путнички саобраћај.
Страшно је то што нигде није јасно означен улаз, можете помислити да су у питању или вентилациони отвори или излаз за случају опасности. Горњи део је у ужасном стању, пуно грађевинског материјала… Kада уђете у станицу нигде неможете видети ниједног запосленог како би питали са ког перон и када воз иде. Станична зграда и остали садржај ни за пет година неће бити готова.
Оно што је сигурно да је измештањем Главну зележничке станице у недовршен објека доказано да су председнику, министарки и свима који су у овој игри, саобраћај и путници у другом плану. Битан им је само фантомски пројекат Београд на води. У супротном, све је ово могло да сачека да Прокоп буде завршен, и да не изгледа овако сабласно. Срамота!
За Kорене,
Ивана Јовановић
Корени.рс
Е, а ко и како би узео провизију, а где је зарада од прескупих станова…
Ко влада противуставно овом земљом тај и узима.ФУЈ!
У свакој нормалној земљи главна железничка станица се налази у центру града. И идеално је повезана са свим видовима градског саобраћаја (аутобуси, трамваји, тролејбуси и метро). Могу рећи да сам пропутовао скоро целу Европу и свуда је тако. Имали смо стару железничку станицу на идеалном месту. На спомен плочи, која се налази поред бивше канцеларије шефа станице, стоји да је Београд 1927. имао око 200.000 становника а тада је са главне железничке станице дневно полазило 120 возова. На железници сам почео да радим 1989. године. Памтим када у сезони годишњих одмора није могло да се прође кроз вестибил железничке станице. Људи су долазили ноћу да би ујутру сачекали отварање продаје резервација за месец дана унапред. Рођаци и познаници су ме салетали да им на било који начин обезбедим резервацију за возове који иду према мору. Онда су дошли ратови, санкције, … Држава је све мање улагала у железницу. Дошао је и 5. окотобар 2000. а са њим и “стручњаци” који су преузели железницу. И од тада почиње суноврат железнице. Који се, на жалост, наставља и данас. Главна железничка станица је измештена јер је неким болесним умовима прече прање пара кроз неке сулуде пројекте него добробит становништва. Гарантујем да 90% Београђана не зна где се налази железничка станица Прокоп. А још мање њих зна како до ње доћи. Од 1. фебруара ове године железнички саобраћај ка Новом Саду је у прекиду. Процена је да ће тако бити још најмање 3 године. Уопште није организован превоз путника од Београда до Новог Сада одакле полази само ЈЕДАН воз до Будимпеште. О осталим Европским градовима нема ни говора. Једини међународни воз који полази из Београда иде до Бад Хофштајна у Аустрији. Ко има интереса да стигне у то место ноћу у 00:40? То је вероватно познато само “стрчњацима” са железнице.