Јулску скупштинску дебату подгреваће готово свакодневно и сет економских закона – о приватизацији, стечају, раду и планирању и изградњи… Ови прописи су кључ за наговештене реформе, привлачење инвестиција и побољшање привредног амбијента.
У каквим условима послује српска привреда најбоље показује Дуинг бизнис листа Светске банке која нас по лакоћи пословања сврстава тек на 93. место. У поређењу са земљама из окружења бољи смо само од Босне и Херцеговине.
Разлог је једноставан – наша земља није спровела ниједну реформу у периоду од јуна 2012. до јуна 2013. када су посматрани услови пословања у 198 земаља света.
Осим растерећења привреде, нови закони о приватизацији, стечају и изградњи услов су за добијање кредита Светске банке од 250 милиона долара буџетске подршке. Првобитни план је био да буду усвојени до краја прошле године. Чак су прва два и прошла владу, али је тадашњи министар привреде Саша Радуловић, који је написао предлоге закона о приватизацији и стечају – поднео оставку, а влада Ивице Дачића је привредне законе заједно за законом о раду повукла из процедуре „на дораду”.
После поправки сва три закона, о којима се ових дана расправља, више не личе на оне о којима се причало пре шест месеци. И сам Радуловић је јуче потврдио да се у Нацрту закона о приватизацији „у потпуности одустало од предлога закона који је предложило Министарство привреде док сам ја био министар”.
Он сматра да Предлог новог закона представља наставак пљачкашке приватизације, јер је уведена непосредна погодба као метод продаје. Одредба о непосредној погодби без јавног тендера, као равноправни метод продаје предузећа, практично, по њему, омогућава наставак бесрамне пљачке државе уз пуно законско покриће. Он је рекао да је та одредба уврштена у закон на предлог кабинета премијера Александра Вучића, уз његово пуно знање. Радуловић тврди да се одустало од транспарентности, испитивања пословања пре приватизације, демонтирања партијских надзорних одбора и детаљне контроле након приватизације. А у приватизацији ће и даље моћи да учествују компаније из пореских рајева иза којих се крију грађани Србије.
У његовој верзији закона постојала је могућност продаје целог капитала, али и одређеног удела у власништву предузећа. Односно могло је да се купи и мање од 100 одсто уз докапитализацију или чак пет одсто и да се добије вођење менаџмента. А само у изузетним случајевима могла је да се продаје имовина. Према том закону купци нису могли да долазе из офшор зона, нити су као купци могли да се појаве они који су већ учествовали у неуспешним и раскинутим приватизацијама, као и њихова повезана лица.
Закон актуелног министра Душана Вујовића који се налази на јавној расправи предвиђа равноправне моделе продаје и капитала и имовине, али уводи и стратешко партнерство и пренос капитала без надокнаде запосленима (30 одсто у акцијама или уделима) или пренос капитала без накнаде стратешком инвеститору што представља доделу бонуса инвеститору у случају позитивних резултата пословања.
Он осим тендера предвиђа могућност непосредне погодбе, али само у изузетним случајевима уз одобрење владе и када је то у општем интересу. Државни повериоци могу да отпишу дугове, а као једна од мера за растерећење субјекта приватизације наводи се финансијска консолидација, то јест поступак преузимања дугова поверилаца субјекта приватизације од стране државе.
Заједничко за оба предлога јесте да ће предузећа која не успеју да нађу инвеститора, а не могу да опстану, завршити или у ликвидацији или у стечају, зависно од њихове имовине и обавеза.
Али у закону о стечају предлози бившег и садашњег министра немају готово никакве сличности.
– Предлог прописа који се налази на јавној расправи представља само побољшану верзију тренутно важећег закона. Он је добар, усклађен са ЕУ и немачким законодавством и није било потребе драстично га мењати већ само побољшати у циљу повећања транспарентности и спречавања злоупотреба. Њиме су повећана права поверилаца и степен њиховог намирења, а трошкови стечајног поступка су смањени – каже за „Политику” Ивана Матић, директорка Агенције за лиценцирање стечајног управника.
Уместо Радуловићевог предлога о оснивању коморе стечајних управника, која би надзирала њихов рад, тај посао ће радити Агенција за лиценцирање стечајних управника, као и до сада. Он је предлагао аутоматски стечај и да стечајни управници добију шира овлашћења.
У новом закону судија не може директно да бира стечајног управника, већ одбор поверилаца, а аутоматски стечај се уводи у складу са одлуком Уставног суда. Када је реч о наплати потраживања запослени су на првом месту, потом следи држава, остали повериоци и на последњем месту су повезана лица, која не могу бити чланови одбора поверилаца.
Закон о раду који би требало да релаксира услове пословања и омогући послодавцима отварање нових радних места у већој мери се ослања на оно што је бивши министар привреде предлагао и послодавци тражили у погледу укидања минулог рада, отпремнина, рада на одређено време… Синдикати су ипак успели да се изборе да за време годишњег одмора или боловања радници примају тромесечни просек зараде у који би ушли и топли оброк, превоз, бонуси. Иако јавне расправе још није било синдикати прете да ни ову верзију закона неће пустити у Скупштину због колективног уговора.
И најзад нови закон о планирању и градњи, о коме се најмање говори у јавности, предвиђа издавање грађевинске дозволе на једном шалтеру у периоду до 60 дана, што је био захтев већине инвеститора. А када је реч о конверзији права коришћења у право својине на грађевинском земљишту Уставни суд је отклонио све дилеме рекавши да власници приватизованих предузећа куповином фабрика нису стекли и својину на земљишту. ако хоће да буду власници плацева мораће да плате пуну тржишну цену.
————————————————
Сузити простор за корупцију и прање новца
Чланица Савета за борбу против корупције Јелисавета Василић оценила је да Нацрт закона о приватизацији представља одређени напредак у односу на постојећи, али да постоји још доста простора за измене, те да ће о свим његовим лошим аспектима тај савет обавестити Владу Србије.
Василићева, наиме, сматра да Нацрт закона о приватизацији „оставља простор за коруптивне радње и прање новца”. „Овај предлог нема одредбе којима би се омогућила контрола прања новца, што значи да ће опет постојати могућност појаве Шарића и осталих”, рекла је за Танјуг.
Навела је и да поново остаје „непокривена” контрола извршења уговора након приватизације, што је Савету било најпроблематичније у раду на бројним предметима. „Та контрола мора бити јако добро регулисана тако да не може Агенција за приватизацију да оставља десет рокова за испуњење уговора. На крају се и не изврши уговор, фирма оде у стечај, а то може да се деси и након усвајања овог закона”, тврди она.
Маријана Авакумовић, Политика
Prva tačka Zakona o privatizaciji započinje i sve završava…..Dalje ne čitati,dovoljno je…
ima i dalje – otpis duga drzavnih poverilaca http://voditeracuna.rs/research/moze-li-drzava-da-proglasi-bankrot/
..sto ce u prevodu biti – ko je pojeo nase pare, nema veze, puj-pike ne vazi, pojela maca….
Очевидно идеята е да ви премахнат стандартите!? Не го допускайте, ако маже! Ще ви продават боклуци. Вярвай ми.
MRŠ BARABE!!!!!!!!! IĆI ĆETE U ZATVOR KAD TAD KAD TAKO RADITE!!! SNS- SRAMOTA OVE ZEMLJE I OVOGA NARODA!!!!!!!