Друштво

Промене закона који нам мењају живот

Јулску скупштинску дебату подгреваће готово свакодневно и сет економских закона – о приватизацији, стечају, раду и планирању и изградњи… Ови прописи су кључ за наговештене реформе, привлачење инвестиција и побољшање привредног амбијента.

У каквим условима послује српска привреда најбоље показује Дуинг бизнис листа Светске банке која нас по лакоћи пословања сврстава тек на 93. место. У поређењу са земљама из окружења бољи смо само од Босне и Херцеговине.

Раз­лог је јед­но­ста­ван – на­ша зе­мља ни­је спро­ве­ла ни­јед­ну ре­фор­му у пе­ри­о­ду од ју­на 2012. до ју­на 2013. ка­да су по­сма­тра­ни усло­ви по­сло­ва­ња у 198 зе­ма­ља све­та.

Осим рас­те­ре­ће­ња при­вре­де, но­ви за­ко­ни о при­ва­ти­за­ци­ји, сте­ча­ју и из­град­њи услов су за до­би­ја­ње кре­ди­та Свет­ске бан­ке од 250 ми­ли­о­на до­ла­ра бу­џет­ске по­др­шке. Пр­во­бит­ни план је био да бу­ду усво­је­ни до кра­ја про­шле го­ди­не. Чак су пр­ва два и про­шла вла­ду, али је та­да­шњи ми­ни­стар при­вре­де Са­ша Ра­ду­ло­вић, ко­ји је на­пи­сао пред­ло­ге за­ко­на о при­ва­ти­за­ци­ји и сте­ча­ју – под­нео остав­ку, а вла­да Иви­це Да­чи­ћа је при­вред­не за­ко­не за­јед­но за за­ко­ном о ра­ду по­ву­кла из про­це­ду­ре „на до­ра­ду”.

По­сле по­прав­ки сва три за­ко­на, о ко­ји­ма се ових да­на рас­пра­вља, ви­ше не ли­че на оне о ко­ји­ма се при­ча­ло пре шест ме­се­ци. И сам Ра­ду­ло­вић је ју­че по­твр­дио да се у На­цр­ту за­ко­на о при­ва­ти­за­ци­ји „у пот­пу­но­сти од­у­ста­ло од пред­ло­га за­ко­на ко­ји је пред­ло­жи­ло Ми­ни­стар­ство при­вре­де док сам ја био ми­ни­стар”.

Он сма­тра да Пред­лог но­вог за­ко­на пред­ста­вља на­ста­вак пљач­ка­шке при­ва­ти­за­ци­је, јер је уве­де­на не­по­сред­на по­год­ба као ме­тод про­да­је. Од­ред­ба о не­по­сред­ној по­год­би без јав­ног тен­де­ра, као рав­но­прав­ни ме­тод про­да­је пред­у­зе­ћа, прак­тич­но, по ње­му, омо­гу­ћа­ва на­ста­вак бе­срам­не пљач­ке др­жа­ве уз пу­но за­кон­ско по­кри­ће. Он је ре­као да је та од­ред­ба увр­ште­на у за­кон на пред­лог ка­би­не­та пре­ми­је­ра Алек­сан­дра Ву­чи­ћа, уз ње­го­во пу­но зна­ње. Ра­ду­ло­вић твр­ди да се од­у­ста­ло од тран­спа­рент­но­сти, ис­пи­ти­ва­ња по­сло­ва­ња пре при­ва­ти­за­ци­је, де­мон­ти­ра­ња пар­тиј­ских над­зор­них од­бо­ра и де­таљ­не кон­тро­ле на­кон при­ва­ти­за­ци­је. А у при­ва­ти­за­ци­ји ће и да­ље мо­ћи да уче­ству­ју ком­па­ни­је из по­ре­ских ра­је­ва иза ко­јих се кри­ју гра­ђа­ни Ср­би­је.

У ње­го­вој вер­зи­ји за­ко­на по­сто­ја­ла је мо­гућ­ност про­да­је це­лог ка­пи­та­ла, али и од­ре­ђе­ног уде­ла у вла­сни­штву пред­у­зе­ћа. Од­но­сно мо­гло је да се ку­пи и ма­ње од 100 од­сто уз до­ка­пи­та­ли­за­ци­ју или чак пет од­сто и да се до­би­је во­ђе­ње ме­наџ­мен­та. А са­мо у из­у­зет­ним слу­ча­је­ви­ма мо­гла је да се про­да­је имо­ви­на. Пре­ма том за­ко­ну куп­ци ни­су мо­гли да до­ла­зе из оф­шор зо­на, ни­ти су као куп­ци мо­гли да се по­ја­ве они ко­ји су већ уче­ство­ва­ли у не­у­спе­шним и рас­ки­ну­тим при­ва­ти­за­ци­ја­ма, као и њи­хо­ва по­ве­за­на ли­ца.

За­кон ак­ту­ел­ног ми­ни­стра Ду­ша­на Ву­јо­ви­ћа ко­ји се на­ла­зи на јав­ној рас­пра­ви пред­ви­ђа рав­но­прав­не мо­де­ле про­да­је и ка­пи­та­ла и имо­ви­не, али уво­ди и стра­те­шко парт­нер­ство и пре­нос ка­пи­та­ла без на­док­на­де за­по­сле­ни­ма (30 од­сто у ак­ци­ја­ма или уде­ли­ма) или пре­нос ка­пи­та­ла без на­кна­де стра­те­шком ин­ве­сти­то­ру што пред­ста­вља до­де­лу бо­ну­са ин­ве­сти­то­ру у слу­ча­ју по­зи­тив­них ре­зул­та­та по­сло­ва­ња.

Он осим тен­де­ра пред­ви­ђа мо­гућ­ност не­по­сред­не по­год­бе, али са­мо у из­у­зет­ним слу­ча­је­ви­ма уз одо­бре­ње вла­де и ка­да је то у оп­штем ин­те­ре­су. Др­жав­ни по­ве­ри­о­ци мо­гу да от­пи­шу ду­го­ве, а као јед­на од ме­ра за рас­те­ре­ће­ње су­бјек­та при­ва­ти­за­ци­је на­во­ди се фи­нан­сиј­ска кон­со­ли­да­ци­ја, то јест по­сту­пак пре­у­зи­ма­ња ду­го­ва по­ве­ри­ла­ца су­бјек­та при­ва­ти­за­ци­је од стра­не др­жа­ве.

За­јед­нич­ко за оба пред­ло­га је­сте да ће пред­у­зе­ћа ко­ја не ус­пе­ју да на­ђу ин­ве­сти­то­ра, а не мо­гу да оп­ста­ну, за­вр­ши­ти или у ли­кви­да­ци­ји или у сте­ча­ју, за­ви­сно од њи­хо­ве имо­ви­не и оба­ве­за.

Али у за­ко­ну о сте­ча­ју пред­ло­зи бив­шег и са­да­шњег ми­ни­стра не­ма­ју го­то­во ни­ка­кве слич­но­сти.

– Пред­лог про­пи­са ко­ји се на­ла­зи на јав­ној рас­пра­ви пред­ста­вља са­мо по­бољ­ша­ну вер­зи­ју тре­нут­но ва­же­ћег за­ко­на. Он је до­бар, ускла­ђен са ЕУ и не­мач­ким за­ко­но­дав­ством и ни­је би­ло по­тре­бе дра­стич­но га ме­ња­ти већ са­мо по­бољ­ша­ти у ци­љу по­ве­ћа­ња тран­спа­рент­но­сти и спре­ча­ва­ња зло­у­по­тре­ба. Њи­ме су по­ве­ћа­на пра­ва по­ве­ри­ла­ца и сте­пен њи­хо­вог на­ми­ре­ња, а тро­шко­ви сте­чај­ног по­ступ­ка су сма­ње­ни – ка­же за „По­ли­ти­ку” Ива­на Ма­тић, ди­рек­тор­ка Аген­ци­је за ли­цен­ци­ра­ње сте­чај­ног управ­ни­ка.

Уме­сто Ра­ду­ло­ви­ће­вог пред­ло­га о осни­ва­њу ко­мо­ре сте­чај­них управ­ни­ка, ко­ја би над­зи­ра­ла њи­хов рад, тај по­сао ће ра­ди­ти Аген­ци­ја за ли­цен­ци­ра­ње сте­чај­них управ­ни­ка, као и до са­да. Он је пред­ла­гао ауто­мат­ски сте­чај и да сте­чај­ни управ­ни­ци до­би­ју ши­ра овла­шће­ња.

У но­вом за­ко­ну су­ди­ја не мо­же ди­рект­но да би­ра сте­чај­ног управ­ни­ка, већ од­бор по­ве­ри­ла­ца, а ауто­мат­ски сте­чај се уво­ди у скла­ду са од­лу­ком Устав­ног су­да. Ка­да је реч о на­пла­ти по­тра­жи­ва­ња за­по­сле­ни су на пр­вом ме­сту, по­том сле­ди др­жа­ва, оста­ли по­ве­ри­о­ци и на по­след­њем ме­сту су по­ве­за­на ли­ца, ко­ја не мо­гу би­ти чла­но­ви од­бо­ра по­ве­ри­ла­ца.

За­кон о ра­ду ко­ји би тре­ба­ло да ре­лак­си­ра усло­ве по­сло­ва­ња и омо­гу­ћи по­сло­дав­ци­ма отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста у ве­ћој ме­ри се осла­ња на оно што је бив­ши ми­ни­стар при­вре­де пред­ла­гао и по­сло­дав­ци тра­жи­ли у по­гле­ду уки­да­ња ми­ну­лог ра­да, от­прем­ни­на, ра­да на од­ре­ђе­но вре­ме… Син­ди­ка­ти су ипак ус­пе­ли да се из­бо­ре да за вре­ме го­ди­шњег од­мо­ра или бо­ло­ва­ња рад­ни­ци при­ма­ју тро­ме­сеч­ни про­сек за­ра­де у ко­ји би ушли и то­пли оброк, пре­воз, бо­ну­си. Иако јав­не рас­пра­ве још ни­је би­ло син­ди­ка­ти пре­те да ни ову вер­зи­ју за­ко­на не­ће пу­сти­ти у Скуп­шти­ну због ко­лек­тив­ног уго­во­ра.

И нај­зад но­ви за­кон о пла­ни­ра­њу и град­њи, о ко­ме се нај­ма­ње го­во­ри у јав­но­сти, пред­ви­ђа из­да­ва­ње гра­ђе­вин­ске до­зво­ле на јед­ном шал­те­ру у пе­ри­о­ду до 60 да­на, што је био зах­тев ве­ћи­не ин­ве­сти­то­ра. А ка­да је реч о кон­вер­зи­ји пра­ва ко­ри­шће­ња у пра­во сво­ји­не на гра­ђе­вин­ском зе­мљи­шту Устав­ни суд је от­кло­нио све ди­ле­ме ре­кав­ши да вла­сни­ци при­ва­ти­зо­ва­них пред­у­зе­ћа ку­по­ви­ном фа­бри­ка ни­су сте­кли и сво­ји­ну на зе­мљи­шту. ако хо­ће да бу­ду вла­сни­ци пла­це­ва мо­ра­ће да пла­те пу­ну тр­жи­шну це­ну.

————————————————

Су­зи­ти про­стор за ко­руп­ци­ју и пра­ње нов­ца

Чла­ни­ца Са­ве­та за бо­р­бу про­тив ко­руп­ци­је Је­ли­са­ве­та Ва­си­лић оце­ни­ла је да На­црт за­ко­на о при­ва­ти­за­ци­ји пред­ста­вља од­ре­ђе­ни на­пре­дак у од­но­су на по­сто­је­ћи, али да по­сто­ји још до­ста про­сто­ра за из­ме­не, те да ће о свим ње­го­вим ло­шим аспек­ти­ма тај са­вет оба­ве­сти­ти Вла­ду Ср­би­је.

Ва­си­ли­ће­ва, на­и­ме, сма­тра да На­црт за­ко­на о при­ва­ти­за­ци­ји „оста­вља про­стор за ко­руп­тив­не рад­ње и пра­ње нов­ца”. „Овај пред­лог не­ма од­ред­бе ко­ји­ма би се омо­гу­ћи­ла кон­тро­ла пра­ња нов­ца, што зна­чи да ће опет по­сто­ја­ти мо­гућ­ност по­ја­ве Ша­ри­ћа и оста­лих”, ре­кла је за Тан­југ.

На­ве­ла је и да по­но­во оста­је „не­по­кри­ве­на” кон­тро­ла из­вр­ше­ња уго­во­ра на­кон при­ва­ти­за­ци­је, што је Са­ве­ту би­ло нај­про­бле­ма­тич­ни­је у ра­ду на број­ним пред­ме­ти­ма. „Та кон­тро­ла мо­ра би­ти ја­ко до­бро ре­гу­ли­са­на та­ко да не мо­же Аген­ци­ја за при­ва­ти­за­ци­ју да оста­вља де­сет ро­ко­ва за ис­пу­ње­ње уго­во­ра. На кра­ју се и не из­вр­ши уго­вор, фи­р­ма оде у сте­чај, а то мо­же да се де­си и на­кон усва­ја­ња овог за­ко­на”, твр­ди она.

Ма­ри­ја­на Ава­ку­мо­вић, Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!