Историја бокељског поморства” назив је књиге аутора Предрага В. Ковачевића, која је представљена читалачкој публици у петак у Поморском музеју Црне Горе Котор.
О књизи и аутору говорили су у име издавача Никола Маловић, уредник едиције “Бокељологија” (едицији која његује заливске, морске и поморске теме) херцегновске књижаре “Со”, Адела Барба ауторова унука и Синиша Луковић, новинар и публициста. У музичком дијелу програма наступила је Вјера Радуловић ученица музичке школе “Вида Матјан”.
У име домаћина званице и госте поздравила је директорица мр Милева Пејаковић Вујошевић, која је подсјетила да је Музеј установа која чува све оно што је везано за море, морске пучине, поморце, мапе, документе, као и бројне фотографије које су оплемениле књигу професора Предрага В. Ковачевића. Наша библиотека броји преко 17.000 јединица, од вечерас је богатија за још једну казала је Пејаковић Вујошевић.
„Ружица Даниловић управница Поморске библиотеке још 2009. године пружила ми је друго издање књиге “Историја бокељског поморства” из 1984 године. Скромно прво издање изашло је 1967 године. Листајући књигу установио сам да важност бокељског поморства лежи и у томе што је описана историја Боке Которске, јер се унутар корица, казује све кроз повјест древне и највиталније привредне гране једног фјорда на Медитерану, Боке. Аутор који је био професор Више поморске школе временски је обухватио период од Илира до прве половине XX вијека“- казао је између осталог издавач Никола Маловић.
У „Историји бокељског поморства“, аутор полазећи од описа Боке као природне луке, приближава нам времена од најстаријег доба до Немањића, говори о Боки под Византијом, под дукљанско-зетским владарима, и током самосталности Котора; о Херцег Новом у вријеме краља Твртка; о млетачком и турском периоду; развитку и успону Пераста, Доброте и Прчања; паду Млетачке републике и бокељском поморству за вријеме Наполеонових ратова; током прве аустријске окупације, током руске управе, француске окупације, енглеске интервенције, народне владе, поново Аустрије, с побуном морнара; пише о поморству Паштровића и Будве; Бокељима који су задужили руску морнарицу; и онима који су дали руке поморству кнежевине Црне Горе…
Повезујући теме поморства, аутор казује и о лазаретима у Боки, о чувеним поморским школама у Боки, о Бокељској морнарици, и типовима једрењака у заливској прошлости…
Веома интерсантну причу о животном путу и фасцинантној биографији Предраг В. Ковачевић испричала је његова унука Адела Барба.
Професор Предраг В. Ковачевић провео је дјетињство у Цариграду. Школовао се у језуитској гимназији на њемачком језику, а затим у класичној руској гимназији. Матурирао је у Прагу. Правни факултет уписао је у Београду. У току студија додијељена му је енглеска стипендија, па је прешао на студије економских наука у Кембриџ. Дипломирао је на Универзитету у Единбургу.
Ангажован као тумач Совјетске службе за репатријацију значајно је допринио успјеху акције у којој су Савезници ухватили њемачког ратног злочинца, СС сајхсфирера Хајнриха Химлера.
Већи дио Другог свјетског рата провео је у њемачком концентрационом логору Оснабрик. Године 1945. ослобођен је од стране Енглеза, а пошто је добро познавао енглески, руски, њемачки и француски језик, ангажован је као тумач Совјетске службе за репатријацију. На том је положају значајно допринио успјеху акције у којој су Савезници ухватили њемачког ратног злочинца, СС сајхсфирера Хајнриха Химлера. По повратку у Југославију, Ковачевић је радио као професор страних језика у которским поморским школама. Поред великог броја превода и стручних радова из области лингвистике, написао је неколико књига које обрађују историјску прошлост Боке, Грбља и Паштовића. За изузетне радне заслуге указом Предсједника СФРЈ, Јосипа Броза Тита, одликован је 1972. Орденом рада са златним вијенцем.
Новинар и публициста Синиша Луковић, који је написао поговор за ново издање Историје бокељског поморства, представљајући књигу подсјетио је чињаницу да баштинимо једно велико поморско благо.
Професор Ковачевић је имао ту храброст да прије педест година уђе у објављивање књиге која је сублимирала импресивну и богату повјест онога што ми баштинимо у Боки Которској, онога што су нам доњели поморци.
„Све то ставити на једно мјесто у једној новијој иновираној, допуњеној Историји бокешког поморства је подвиг у који, сигуран сам нико од нас присутних неби имао храбрости упусти се. Професор Ковачевић је имао ту храброст да прије педест година уђе у објављивање књиге која је сублимирала импресивну и богату повјест онога што ми баштинимо у Боки Которској, онога што су нам доњели поморци. У то вријеме није било интернета, аутор је био ерудита, познавао је неколико свјетских језика, имао је контакте широм свијета, те је на тај начин обогатио ово своје дјело, које није довољно експлоатисано. Нажалост, данас наше поморске школе немају предмет Историја поморства, јер о томе се одлучује у Подгорици.
Кадрове имамо само нам мањка великих бокешких бродова који би наставили традицију Спледида, Леон Цоронато, Немирне, Либертаса, Боке, и низа наших других познатих бродова. И док у заливу не стаса поново једна домицилна велика бродарска компанија, вишестољетну част бокељског поморства на свјетским оцеанима брани компанија Дабиновић схиппинг, која већ шездесет година плови свјетским морима и оцеанима, чији бродови носе имена мјеста из Боке, и запошљава поморце из Боке.
Својеврсна симболика нашег, бокељског поморства је у броду „Поморац“ бивше Југооцеаније, који је прије неколико дана завршио у резалишту у Индији, али под именом Инфинитy, што ће рећи бесконачност, бескрај, што је и својеврсна потврда да је бокељско поморство вјечно и бескрајно…“ – завршио је своје излагање Синиша Луковић.
Луксузно издање “Историја бокељског поморства” већег средњег формата, с тврдим корицама и са преко 100 страна репродукција бродова у уљу, портрета капетана, мапа, гравира и ведута – потпомогле су све три заливске општине, Котор, Херцег Нови и Тиват, Министарство културе Републике Србије, Факултет за поморство – Котор, и Бока Пилот.
Миро Марушић
Извор: Бока Неwс