Промовисана књига „Млада Босна“

Ово је књига о идеалима, ентузијазму, емоцијама, спремности на жртву… елементима који су погонско гориво историјских процеса. Ово је књига дубоке оданости Младој Босни, па и породичне оданости, јер је главни идеолог тог покрета Владимир Гаћиновић био блиски предак аутора Радослава Гаћиновића. Ово је рекао професор др Дарко Танасковић на промоцији књиге Радослава Гаћиновића „Млада Босна“, која је у уторак одржана у Дому Војске Србије.

Дело доказује да Србија није крива за Сарајевски атентат и да би Аустроугарска напала Србију и да није било пуцња.

Дарко Танасковић је оценио да је оваква књига потребна у овом моменту како бисмо препознали „данашње Младе Босне, и данашње тлачитеље“.

Подсећајући да се ове године навршава 100 година од почетка Првог светског рата, Танасковић је рекао да је 2012. била стогодишњица Првог балканског рата коју је Србија, како је оценио, неспремно дочекала. Он је изразио наду да је Србија за ове две године стасала и да спремно дочекује изазове које представља обележавање стогодишњице Великог рата.

Редитељ Емир Кустурица говорио је о преплитању уметности и историје, поменуо је писца Иву Андрића, који се у својим делима увелико ослањао на историју. Нагласио је и да је Андрић био део Младе Босне:

– Гаћиновићева књига говори и о стању свести јединог преосталог колонијалног народа у Европи, а где су људи хтели да буду грађани а не кметови. Дан када је убијен Фердинанд далеко је од времена када је Карађорђе дао слободу Србима у Србији. Па ипак, с једне стране Дрине живео је народ који је био у кметском положају, а са друге слободан.

Историчар Љубодраг Димић, говорио је о младој генерацији с почетка 20. века:

– Чврсто су веровали у успех својих подухвата, нису били спремни да остану по страни и нису се плашили великих подухвата, били су спремни на жртву. Ова књига посвећена је тој генерацији.

Аутор Радослав Гаћиновић рекао је да су Принципови пуцњи пробудили успавану Европу која је била глува и слепа за српски народ:

– Данас, сто година након тог догађаја, српски народ се неоправдано кажњава. Чека се време у ком ћемо бити ослобођени уцена и притисака.

Говорници су оштро осудили покушаје ревизије историје, оценивши да је током целог 20. века било таквих покушаја.

СПОМЕНИК

АУТОР књиге Владимир Гаћиновић, говорећи о Гаврилу Принципу рекао је да се његово име у Србији помиње шапатом, као да се „плаше да их неко не чује“.

Он је навео да је најмање што Србија може да уради за овог јунака да му подигне споменик у Београду.

Новости