После писања „Политике” о почетку снимања филма „Седам дана који су променили век”, у којем смо изнели податак да је у српској јавности недовољно познато да је Први светски рат заправо почео у Београду, а не у Сарајеву, нашој редакцији обратио се академски вајар Љубиша Манчић.
– Није тачно да у Београду не постоји ниједно обележје првој жртви Првог светског рата Душану Ђоновићу, ученику Краљевске трговачке академије. Пре девет година, а поводом обележавања девет деценија од почетка Првог светског рата, ратном добровољцу Душану И. Ђоновићу постављена је спомен-плоча у Првој економској школи, на иницијативу Удружења ратних добровољаца 1912-1918 и њихових потомака и поштовалаца, и уз подршку општине Стари град – објашњава Манчић, носилац ордена Светог деспота Стефана Лазаревића, који му је управо ових дана уручио патријарх Иринеј.
Манчић је у Музеју Првог светског рата у француском граду Мо, заступљен са шест радова, плакета и једном статуетом Милунке Савић, која је постављена на почасно место у музеју.
– Лично сам направио ову плочу за Душана Ђоновића, оплеменио је рељефом младог српског ђака и војника, са пратећом иконографијом. Плоча је урађена од ливене патиниране бронзе, величине 70 пута 50 центиметара. Пошто нисмо успели да пронађемо Ђоновићеву оригиналну фотографију, јер она нигде и не постоји, направили смо портрет младића са српском војничком капом и пушком. Испред њега је глобус, књига и расута слова, као и мастионица са држаљом и пером. Натпис на глобусу је „1914”, као година када је Ђоновић настрадао. Десна рука је подигнута и испред ње је птица као симбол слободе, младости. На рамену је наравно пушка, јер је Ђоновић био краљевски добровољац, ратник – открива Љубиша Манчић.
Бошко Савковић, директор продукцијске куће „Алтернатива” и коредитељ филма „Седам дана који су променили век”, који се ради у копродукцији са аустријском „Артмедијом”, објашњава да својим филмом жели да оживи успомену на погинуле младиће. Филм прати дешавања седам дана пред почетак рата, кроз писање „Политике” о тим догађајима.
– Одлично је што смо дошли чак и до аутора спомен-плоче Душану Ђоновићу, првој жртви Првог светског рата са српске стране. Ако већ на Новом гробљу у Београду постоји плоча Иштвану Балохију, првој жртви рата са Аустроугарске стране, онда је минимум пристојности што се овај град одужио Душану Ђоновићу на овај начин – каже Савковић.
Овај редитељ напомиње да је велика штета што шира јавност не зна ни за једну ни за другу спомен-плочу, иако је краћи текст о погибији Ђоновића објавила и „Политика”, 22. јула по старом календару.
– Да је другачије, вероватно не би постојале полемике о томе где је почео Први светски рат. Овако смо у ситуацији да размишљамо о томе да ли ће обележавање почетка Првог светског рата да буде у Сарајеву, где се убиство принца Фердинанда десило 28. јуна 1914, по новом календару, односно месец дана пре стварног почетка Првог светског рата, 28. јула, нападом аустроугарске војске на Београд – додаје наш саговорник.
Подсетимо, након ултиматума који је стигао из Беча и одговора српске владе, Аустроугарска је објавила рат Србији телеграмом који је стигао регуларном поштом. Већ истог дана, 28. јула, нешто после поноћи, почело је артиљеријско бомбардовање Београда, а Аустроугари су покушали упад у Београд, преко старог Савског моста, тада јединим путем који је везивао две државе. Овај београдски мост и данас се користи за железнички саобраћај и даље повезује Европу и Азију.
Идеја аутора филма „Седам дана који су променили век” јесте да се спомен-плоче и једном и другом војнику, Ђоновићу и Балохију, који су били само први међу милионима оних који су страдали после њих, подигну на једном од стубова старог железничког моста, као историјском споменику од прворазредног светског значаја.
– Сматрам да је велика неправда и грех према Србији и Београду да светској и домаћој јавности коначно не објаснимо где је почео Први светски рат. Када би ову истину, кроз филм, изнели само Срби, онда би неко то тумачио као пропаганду, а уколико је износе Срби и Аустријанци заједно, 100 година после првих жртава, онда то тешко неко може да оспори. Сматрам да би државни врх Србије, и политичка и интелектуална елита Београда, морали да ураде све како би се централна комеморација поводом почетка Првог светског рата одржала на Калемегдану у Београду, 28. јула 1914. године – поручује редитељ Бошко Савковић.
