ДО појаве интернета привилегију да јавност информишу, али и протумаче „да ли је чаша допола пуна, или допола празна“, имали су само представници медија. Данас, у готово сваки текст на интернету, читаоци могу активно да се укључе – прокоментаришу, оцене, али и поделе на осталим друштвеним мрежама.

Велике друштвенополитичке теме на порталима су затрпане коментарима. Највећи број долази из организованих „кухиња“, које су задужене за креирање јавног мњења. Медијски тимови политичких партија, великих компанија и интересних група активно су се укључили у овакву медијску промоцију.

Пракса је показала да је мало неутралних читалаца, који са неколико реченица исказују свој лични став о написној теми, а која се лично њих тиче.

– Посматрајући текстове који су највише коментарисани, препознају се јасни и видљиви рукописи и тимови који их шаљу – објашњава Цвијетин Миливојевић, директор агенције за односе са јавношћу „Прагма“. – Зна се да постоји неколико странака које имају озбиљне пропагандне штабове, где група младих људи у оквиру сектора за комуникације, позитивно коментарише иступе својих партијских лидера или негативно оцењује политичке супарнике.

АРМИЈА “АНАЛИТИЧАРА“ ПОЈЕДИНЕ маркетиншке агенције, хонорарно упошљавају праву армију коментатора. То су углавном студенти или тек свршени академци, који су у обавези да током читавог дана буду „на вези“. Посао није тежак, јер са мобилног телефона или рачунара, треба свега неколико минута да се циљана информација похвали или напада.

Према Миливојевићевим речима, овај вид пропаганде у Србији још није утицајан, јер се само трећина становништва активно информише преко интернета.

У рату коментарима не учествују само политички чиниоци, већ је у борби за тржиште учестало кршење пословног фер-плеја. Ударање испод појаса чест је случај у ауто-индустрији, прехрамбеној, кондиторској, производњи намештаја…

– Ова област код нас је велика џунгла. Уопште није уређена, овде нико не одговара за објављену клевету и лаж. Отежавајућа околност је што се 99 одсто тих коментатора крије иза маске анонимности, потписујући се псеудонимом – каже Миливојевић.

Професор др Мирољуб Радојковић сматра да оваква комуникација, још није јако информационо оружје у креирању јавног мњења.

– Постоји принцип „1-9-90“, по којем се корисници информишу. Само један одсто се заиста озбиљно удуби и укључи у тему. Свега девет одсто њих прочита текст, уз то му да позитивну или негативну оцену, или га подели са пријатељима на некој друштвеној мрежи. Највише корисника, њих 90 одсто, летимично баце поглед на рубрику и наставе даље – објашњава овај стручњак са Факултета политичких наука.

Новости