На фабрику за прераду морске рибе „Сервфуд Смедерево“, која је помпезно отворена пре више од две године, пре неколико дана стављен је катанац. Због тога су испред пустог погона данас протестовали и радници запослени код овог немачког инвеститора у чију халу је Град Смедерево уложио близу 300 милиона динара. Како кажу за Инсајдер, већ три месеца не примају плате, нису им плаћени доприноси, а пре неколико дана на халу зграде је званично стављен и катанац. Како је дошло до овога питање је на које нисмо добили одговор ни од надлежних у Граду Смедереву, фабрици, али и ни од Инспекције рада.
Крајем фебруара 2016. године, свечаном отварању фабрике присуствовао је и тадашњи премијер Александар Вучић.
“Ово је велика и добра вест, најмање 300 породица од тог посла ће имати сигурну будућност и бољи стандард”, рекао је он приликом предаје кључева новоизграђене хале челницима немачке компаније ПТЦ Германи, која је како је тада саопштено, један од водећих прерађивача рибе у Немачкој.
Две и по године касније, испред закључане фабрике десетак радника тражило је своје зарађене плате, али и објашњење.
„Дугују нам просто све, а пре свега објашњење. Информацију о томе да је фабрика пропала добили смо преко заједничке вибер групе“, каже за Инсајдер радница ове фабрике Сузана Маринковић.
Маринковић додаје да је фабрика 15. септембра престала да ради и да им је тада речено да се преговара да нови инвеститор дође око 20. новембра.
„Међутим, прошле недеље смо само добили информацију на заједничкој вибер групу да су преговори као и фирма пропали. Поручено нам је да се фабрика затвара и да они ту ништа не могу јер су власници страни држављани“, прича Марковић.
Радницима нема ко да изда документацију за биро
Како каже, последњу плату, радници су добили 5. септембра.
„Ми не тражимо много јер смо свесни да фирма више неће да ради, али нека нам исплате макар те плате које нам дугују и нека нам дају решење о технолошком вишку да ми бар добијемо накнаду на бироу док не нађемо нешто друго. Ми сада не можемо ни ту накнаду на бироу да добијемо јер у фабрици нема никога ко би нам издао та решења“, напомиње Марковић.
Како додаје, обраћали су се и градоначелници Јасни Аврамовић, али и инспекцији рада.
„Градоначелница нам је прошле недеље рекла исто – да је фирма пропала, да је тај потенцијални инвеститор или партнер одустао и да не зна да ли нам могу исплатити плате. Рекла нам је и да ми имамо своја права да се жалимо и да тужимо фабрику, што су нас посаветовали и у Инспекцији рада“, каже Марковић и додаје да је колективна тужба у припреми.
Од 300 радника до затворене фабрике
У октобру 2015. потписан је и Меморандум о разумевању о заједничкој сарадњи. Свој потпис на тај документ ставили су тадашњи министар привреде Жељко Сертић (на слици испод) у име Владе, Јасна Аврамовић у име Града Смедерево и Бруно Корнарт у име немачке компаније ПТЦ Германy ГмбХ.
Два месеца касније, у децембру потписан је Уговор о закупу новоизграђене хале у Индустријској зони са Сервфуд доо Смедерево, сестринском фирмом ПТЦ-а. Ову халу, намењену за производњу и прераду рибе, изградио је Град из кредита и процене су да је ова изградња Смедеревце коштала око 300 милиона динара.
Како се може видети у Уговору до којег су дошли новинари редакције Инсајдер, немачком инвеститору дата је на пет година у закуп хала од нешто мање од 4.200 квадрата по цени од три евра за квадратни метар.
Осим тога, немачки инвеститор је и као корисник „слободне зоне“ био ослобођен плаћања царине и ПДВ на увоз сировина и опрему.
Инвеститор је, с друге стране, био у обавези да у средства и опрему инвестира два милиона евра, те обучи и запосли најмање 100 радника. Како су најавили немачки инвеститори, када фабрика достигне капацитет прераде од око 30.000 тона годишње, биће запослено још 200 Смедереваца, међу којима 80 одсто жена.
У самом старту појавили су се проблеми, па је неколико месеци након потписивања уговора о закупу потписан и његов анекс. Како се може видети у том документу, иако је било предвиђено да инвеститор закупнину од 12.500 евра месечно почне да плаћа у јануару 2016, ова његова обавеза анексом је померена на август.
Како се може видети у одговорима које је Инсајдер од Градске управе Смедерево (детаљ из самог града можете да видите на слици испод) добио тек након неколико месеци инсистирања и позива, немачки инвеститор плаћао је закупнину до средине маја ове године.
„Укупан износ који је до средине маја уплаћен је 32.623.042 динара“, наводи се у одговору Инсајдеру.
На питање Инсајдера да ли је инвеститор поштовао уговорну обавезу о улагању два милиона евра у ову фабрику, у Градској управи наводе да је „по наводима инвеститора“ од почетка пословања па до се средине септембра ове године уложено 6 милиона евра.
Док је, по свему судећи, ове уговорну обавезе немачки инвеститор поштовао, обавезу о броју запослених – није. Да тај број никада није стигао ни до 100 потврђује и Град Смедерево у одговорима Инсајдеру.
„Број запослених на дан 14. септембар 2018. био је 50 радника, док је 31. децембра 2017. тај број износио 64“, наводи се у одговору Инсајдеру.
Одговор на питање зашто с овим инвеститором, упркос кршењу одредби уговор није раскинут, међутим – није стигао.
У априлу ове године, радници фабрике су се јавили редакцији Инсајдер с информацијом да им је без икаквог објашњења само јављено да не долазе на посао. Тада се сазнало да је фабрика затворена, а да је матична компанија ПТЦ у Немачкој отишла у стечај.
Два месеца касније, немачку компанију ПТЦ купили су нови власници па је тако и огранак ове фирме Сервфуд добио нове власнике.
Како сведоче радници, нови власник, фирма Фишекспертс (ТхеФисхЕxпертс) такође из Немачке исплатио им је тада заостале зараде, али је у међувремену и он отишао.
Шта се догодило у међувремену и зашто су радници на улици уместо у фабрици, међутим, од власника данас се није могао добити одговор. А одговор је изостао и од градоначелнице Смедерева.
Инсајдер.нет
kreten
Ajmo sada svi u lancu na odgovornost. Ko i zašto nije poštovao ugovorne obaveze. Ko je bio nadležan to da kontroliše i zašto nije kontrolisao. Znači Grad,nadležne inspekcije, poreska uprava itd.
Горски, управо тако. Где су институције задужене да прате рад, и уговор??? Како се то у свим случајевима измакло контроли?
Али се зато стиже до свих принудних наплата и исељења несретних грађана Србије који дуг за струју или несто слично плаћају стоструко већом ценом. Све оно што овакви “инвеститори”покривени државним функционерима остану дужни, то српска сиротиња ће намиривати. Па Ного је у праву, и ово је издаја , и зато цео ланац у њој треба да буде нанизан….