Пропала Тесла банка преко које је Бојан Пајтић опрао покрадени новац из Фонда за развој Војводине и Развојне банке Војводине

Држава Хрватска обећала помоћ, али није уложила ни куну. Новац дале Творница уља „Звијезда“ – око 500.000 евра, „Кончар“ – око 400.000, Сладорана Жупања и „Ђуро Ђаковић“… Сада те фирме траже да им се новац врати

ПРОЈЕКАТ хрватско-српске развојне банке „Тесла“ је пропао и та банка, са пет милиона евра капитала и само 14 запослених, више није у стању да послује, пише хрватски Глобус.

„Основала се банка у иностранству преко које се одлива капитал из Војводине“, „Дебакл „Тесла банке“, српски фондови уложили милионе евра у банку у Хрватској која није успела профитабилно да послује ни један једини дан“, неки су од наслова на бројним интернет порталима о „Тесла“ штедној банци, прозивајући пре свега српске и војвођанске власти, јер су „улупале паре у хрватску банку која је пропала“, наводи Глобус.

Представници акционара из Хрватске и Србије се међусобно оптужују. Једно је заједничко, а то је да су и једни и други љути на управу и надзорни одбор, који са своје стране имају своје аргументе и разлоге. Међу њима прозивају хрватску државу, јер се није укључила, а требало је, наводи хрватски недељник.

„Банка остварује губитак, али то не значи да је пропала. Већински деоничари одлучили су да продају улоге. Објавили смо позиве за продају деоница. Ако се у догледно време не продају, можемо очекивати и да ће се банка угасити. Јер, ако континуирано остварује губитке, боље ју је ликвидирати“, каже Звонко Агичић, председник Управе банке.

Да би се банка развила, како наводи, требао јој је минимални почетни капитал од 18 милиона евра, а сакупило се само 4,9 милиона.

Прича је почела пре три године кад је Тесла штедна банка добила одобрење Хрватске народне банке (ХНБ) за пословање, и тако постала прва српска финансијска институција у Хрватској од почетка 90-тих.

Пројекат је иницирало Српско народно веће, с Милорадом Пуповцем на челу, који је постао председник Надзорног одбора банке, али је, због сукоба интереса, крајем прошле године ту позицију напустио, подсећа Глобус.

Будући да је рестриктивна политика тадашњег гувернера ХНБ-а Жељка Рохатинског допуштала улазак на тржиште једино под условом да нова банка преузме неку од већ постоје их мањих банака, тако је и „Тесла банка“ купила деонице „А штедне банке малог подузетништва“, која је већ имала милионске губитке.

Та банка је требало да подстакне развој хрватских подручја с некада већинским српским становништвом, односно подручја која су данас „привредно бескрвна“.

Замишљена је пре свега као развојна банка која ће повољним кредитима и логистичком подршком омогућити одржив повратак српских избеглица на ратом опустошена подручја у Хрватској и уопште олакшати Србима у Хрватској оснивање малих и средњих предузећа.

Стога не чуди што су српске власти, како је наведено, дале врло конкретну подршку: Република Србија преко Фонда за развој Србије уложила је 1,7 милиона евра тиме поставши највећи деоничар – од 30 одсто основног капитала.

Следи Аутономна покрајина Војводина која је преко Фонда за развој Војводине дала 1,5 милиона евра односно 26 посто капитала.

Српска је страна, у слободној интерпретацији, уложила две трећине средстава и била највећи деоничар, наводи Глобус.

Осим фондова за развој, у причу су ушли и хрватски привредници, и то Творница уља „Звијезда“ са око 500.000 евра, „Кончар“ са око 400.000, затим Сладорана Жупања, „Ђуро Ђаковић“… Сад те фирме траже да им се новац врати. И држава Хрватска обећала је помоћ, али није уложила ни куну, закључује загребачки Глобус.

Танјуг