Београд – – Више од 150 светских еколошких организација обратило се ЕБРД са захтевом да се не одобри кредит фирми која је водећа у производњи генетски модификоване хране.
Пројекат Европске банке за обнову и развој који је са 40 милиона долара требало да подржи компанију“Монсанто” у ширењу пословања на тржиштима Србије, Бугарске, Мађарске, Украјине и Турске, пропао је.
Европска банка није одобрила кредит компанији Монсато која је требала да пласира генетски модификовану храну на српско тржиште. Од 2009. Године на снази је закон који забрањује увоз и производњу ГМО производа у Србији. Баш због великог пројекта Монсата постављено је питање да ли је потребна измена закона.
Миланка Давидовић, помоћник министра пољопривреде каже за Б92 да од измене закона за сад нема ништа.
“У министарству с тренутно о томе не размишља, сматрамо да је ово веома осетљиво питање, комплексно и од велике важности за читаво друштво, тако да се о изменама овог закона не може приступити без отварања широкре расправе и укључивања свих релевантних чинилаца”, каже Миланка Давидовић.
Одговор на питање да ли треба дозволити увоз и производњу генетски модификоване хране у Србији тражили смо на београдском Пољопривредном факултету. Професорка генетике Гордана Шурлан Момировић каже да гласине о томе да генетски модификоване намирнице изазивају рак и стерилитет нису истините и да су потпуно безбедне за исхрану људи и животиња али да ипак није за производњу таквих намирница у Србији.
“Нисам за производњу ГМО у Србији зато што је потребан велики простор за гајење генетски модификованих биљака због преношења тих нових гена путем полена. А и нисам за гањење генетски модификованих биљака због тога што смо једна од ретких земаља које имају велики број научних института који производе сопствене сорте и сопствене хибриде који су конкурентни и гмо храни и сортама страних компанија”, каже професорка Момировић. Истовремено, из Брисела стижу вести да Европска комисија не планира да наредних месеци одобри гајење нових генетски модификованих култура све док не дође до споразума између чланица ЕУ о томе да свака земља појединачно утврђује које ГМО роизводе жели, а које не планира да гаји.
За април ове године најављен је и референдум на коме ће се 500 милиона грађана земаља ЕУ изјаснити да ли су за генетски модификоване намирнице или не.
Б92
