Пропаст српске пољопривреде (4): Купусом храним овце

Пољопривредници Поморавља незадовољни су откупним ценама готово свих производа. Најјефтинији је купус, који је на параћинској пијаци 10 динара, док се “на велико” откупљује за 3 до 5 динара по килограму. Шаргарепу на велико плаћају 25 динара по килограму, што је за пет динара испод цене која би пољопривредницима омогућила да буду на нули. Она је ове године и подбацила за два вагона по хектару.

Иван Влајић из Стриже код Параћина има укупно седам вагона купуса. Он каже да по овој цени неће да га продаје, јер је уложио 1.700 евра, а када би продао сав род не би могао да узме ни 1.000 евра.

– У минусу сам сто одсто. Лагероваћемо га, па шта буде на пролеће. Лако може да се догоди да оде на ђубриште. Било је година и када сам њиву са целим приносом купуса фрезирао, јер је цена била мала, а њиву сам узео под закуп и морао сам да је ослободим – прича за “Вести” Иван Влајић из Стриже код Параћина, који са супругом Марином, оцем Миодрагом и сестром Горданом обрађује 15 хектара, од чега је највише под шаргарепом и купусом.

Љубица Влајић, власник пољопривредног домаћинства у истом селу, убрала је три вагона шаргарепе и два вагона купуса. Купус сваког дана продаје на пијаци по цени од 10 динара по килограму. Дневно може да прода највише 50 килограма, што је занемарљива количина у односу на принос.

– Купус нисам посекла из њиве. Направићемо салату од њега када се преоре. Када је овако ниска цена, увек смо у дилеми да ли да га сечемо и складиштимо, па да га на пролеће продамо по већој цени, или да га оставимо на њиви. Јер, ако пропадне у складишту, имамо додатни трошак, морамо да плаћамо раднике да га изнесу на депонију – каже Љубица.

Сељаци једино решење виде у извозу. Тако је 2009. године неко откупљивао купус за руско тржиште. Он је на велико по килограму плаћао 4 до 8 динара више него што је коштао на домаћем тржишту.

– Ове зиме ћу купусом хранити овце. Додуше, то ће им бити само салата. Али, нећу да га продајем по овој цени, а морам да га посечем да бих могао да поорем њиву. Литар нафте је 150 динара, закуп тезге 2.400, а квота 100 динара. Када се томе дода гориво потрошено до пијаце, губитак је тешко и израчунати – јада се Момчило Савић из Стриже.

Ништа боље није било ни када су се продавали пшеница и кукуруз. Откупна цена пшенице била је 16, а прошлогодишња 27 динара по килограму. То значи да су пољопривредници могли да добију око 64.000 динара по килограму, док су лане имали око 100.000 динара. Откупна цена сунцокрета била је 24 динара, а прошлогодишња 55 динара. Губитак по килограму износио је 95.000 динара. Кукуруз се плаћао осам динара по килограму, док је прошле године био 26 динара, што значи да су пољопривредници по хектару губили 95.000 динара.

– У Мађарској је загарантована цена килограма сунцокрета 44 динара, а код нас 24 динара. Онда ћемо да се организујемо и почнемо да извозимо, а не да сунцокрет продајемо уљарама, које извозе нашу муку и зарађују на њој. Ми хоћемо да радимо, али нећемо моћи да купимо репроматеријал, јер смо већ задужени и то у еврима. Нећемо моћи ни да се раздужимо, па ћемо морати да додамо свој новац. Не знам одакле, јер већ сви имамо кредите – навео је Славиша Брандушановић из Бељајке код Деспотовца, који је на 70 хектара посадио сунцокрет, кукуруз и пшеницу.

Драгослав Томић из Исакова код Ћуприје каже је да је свој део најпре узела суша, а потом нереалне цене.

– Још нисам тачно израчунао, али мислим да ћу дуговати око 2.000 евра. Када томе додам колико ме коштају поправке машина и школарина за два детета, остаје ми само да одем на мост и да просим. То је боље него да радим нешто узалудно!

Чувари куће дијаспоре

Драган Станојевић из Јасенова код Деспотовца каже да покајао што је остао на пољопривреди, уместо да са супругом Сузаном оде у Винтетур у Швајцарској, где су његови таст Милан и ташта Милостива. Он обрађује 30 хектара и чува три куће земљака који су на привременом раду у Француској.
– Пропаст. Не вреди више да се бавим пољопривредом, јер само стварам губитке. Купићу два коња и са још једним пријатељем чуваћу куће по селу. Мислим да ће бити много посла и да ћу моћи много више да зарадим – каже Станојевић за “Вести”.

К Р А Ј

Вести