Пропаст Вучићеве штедње!

Влада Србије је усвојила ребаланс буџета за 2014. годину, али су бројке представљене јавности у најмању руку шокантне. Упркос свим мукама, “тешким реформама” и громогласно најављиваним мерама штедње, рупа у буџету ће заправо бити већа, а не мања!

Влада Србије је усвојила ребаланс буџета за 2014. годину

Уместо предвиђених 182 милијарде динара (око 1,5 милијарди евра), каса ће годину завршити са 225 милијарди динара (око 1,9 милијарди евра) у минусу. Крајње је нејасно о каквој је то “државној штедњи” реч када је оштрица усмерена на пензионере, чиновнике, лекаре и просветаре, а са свом том штедњом буџетски дефицит расте за једну четвртину, уместо да се смањује.

За партије има пара

Странке у Србији добијају ребалансом скоро 5,5 милиона евра више него што је то било предвиђено буџетом за ову годину. Планом државне касе било је утврђено да странке које имају своје посланике у парламенту у овој години поделе 1.293.600.000 динара. Ребалансом ће им на располагању бити чак 1.941.428.000 динара, тј. 647,8 милиона динара више. Упитан како је то могуће у временима кризе и штедње, премијер Вучић је на рођенданском слављу напредњака само одговорио да је то “предвиђено законом из 2011. године кад је на власти била Демократска странка”. Поврх свега, у српској штампи се појавила и информација да је Влада сама себи повећала плате за десет одсто, што ступа на снагу од 1. новембра.

И док ће пензионери још пажљивије пребирати по ионако плитким новчаницима, мач штедње није ни окрзнуо јавна предузећа која су највећи губиташи у земљи. Задовољни су и малобројни страни инвеститори јер им се стимулације не само да не смањују, већ ће бити ове године и веће за 110 милиона евра.

Министарка државне управе Кори Удовички је недавно објаснила како државни апарат заправо није превелик, него неефикасан, а ништа није било ни од симболичног укидања привилегија државним функционерима.

Економиста Милојко Арсић истиче да је прави минус у државној каси већи од 225 милијарди динара.
– У ребалансу буџета нису приказане гаранције за јавна предузећа, за Србијагас, новац за Железару Смедерево, субвенције Ер Србији, Фијату и пропалим банкама. У 2015. је пребачено и 20 милијарди динара отпремнина радницима државних предузећа у реструктурирању. Кад се свему томе додају и дугови градова и општина, државни дефицит је већи. Скоро 300 милијарди динара, или 2,5 милијарде евра – навео је Арсић.

Шта ће тражити ММФ

Премијер Александар Вучић је убеђен да ће успети до краја године да закључи аранжман са Међународним монетарним фондом јер је јасно да сами даље са оваквим дуговима не можемо. Међутим, ММФ има услове, а међу њима је драстично смањење субвенција губиташима од јавних предузећа, смањење броја запослених у државном апарату за пет до десет одсто унутар ове године или повећање ПДВ-а за два одсто.

Рачуноводственом гимнастиком, каквом се служио и кабинет премијера Мирка Цветковића, држава је успела да прикаже како је минус мањи него што јесте, али та варка никоме неће донети корист јер је мањак 8,5 одсто бруто друштвеног производа. Да ствар буде гора, најављује се и измена пензионог закона јер ни десет одсто што се узима социјално најугроженијем слоју друштва држави није довољно. Према радној верзији закона, смањиће се основице свих пензија већих од 25.000 динара, те би оне могле бити умањене за 22 одсто на разлику између 25.000 и 40.000 динара. Разлика основице пензије више од 40.000 динара била би мања за 25 одсто.

– Ми субвенцијама државним фирмама попут Србијагаса дајемо три одсто, а европски стандард је 1,5 одсто. Дакле, помоћ се мора преполовити. Неразумна је и порука страним инвеститорима да ћемо нова радна места субвенционисати по принципу “колико год вам неко да, ми ћемо дати више”, а ми смо најсиромашнији – истиче Арсић.
Вујовић: Ваша жртва је инвестиција!

Грађани којима ће бити смањене плате и пензије би на своју жртву требало да гледају као на сваку инвестицију, каже министар финансија Душан Вујовић. Он је рекао да очекује да се за две до три године плате и пензије врате на ранију трајекторију и додао да Влада има јасан план, а не само обећања као неке претходне.

– Очекујем да сви жртву третирају као инвестицију, што она и јесте. Што више скупљате фискалне рачуне, што више будемо радили да се плаћају рачуни, да јавна предузећа не бацају ресурсе, биће боље – каже он.

Економиста Љубомир Маџар сматра владину политику субвенција неразумном.

– Ребаланс неће довести до оздрављења јавних финансија. Проблеми се само одлажу и увећавају – наводи Маџар.

Нико грађанима Србије није објаснио зашто су укинути фондови за вештачку оплодњу, а тобож се боримо против беле куге. Смањују се социјалне принадлежности породиљама, као и социјална помоћ. Чак ни пад цене нафте на светском нивоу није се осетио на цени горива у Србији. На пример, бензин је у Словенији од почетка године појефтинио у пет наврата.
Суморни социјално-економски показатељи комбинују се с политичким иступима да ће “бити боље 2016.” иако смо ту причу већ слушали од претходних влада. Слушали смо и да смо из рецесије изашли 2010, да је криза наша шанса, да ће боље бити 2013, па 2014. Сад је на реду 2016.

Све то подсећа на једну политичку шалу у којој слушалац пита радијског вођу државног медија: “Када ће бити боље?” А овај одговара: “Па, већ је било боље.”

Скривене субвенције

Србијагас
172 мил. евра

Универзал банка
69 мил. евра

Дунав осигурање
43 мил. евра

Поштанска штедионица
43 мил. евра

Вести онлине