Измене и допуне Закона о пољопривредном земљишту председник Србије Томислав Николић није требало да потпише, већ да врати Скупштини Србије на поновно разматрање, као што је вратио Закон о посебним условима продаје непокретности у својини Републике Србије, каже за “Вести” агроекономски стручњак Милан Простран.
Измене тог закона, тако ће заживети и поред апела и протеста војвођанских пољопривредника пред српским парламентом и њиховог противљења што ће странцима и људима блиским власти бити омогућена продаја државног земљишта.
Простран објашњава да ако је шеф државе вратио закон о продаји државних непокретности, исто је и сада требало урадити и забранити било какво арчење и продавање земље странцима. Подсећа да споразум Србије са Европском унијом предвиђа да од 1. септембра 2017. физичка и правна лица земаља ЕУ могу да купују привредна добра у Србији.
– То смо прихватили потписујући споразум са Бриселом, како ћемо се из тих канџи извући, нека нам је Бог у помоћи. Нама се увек говори да по многим питањима користимо позитивна искуства ЕУ, па према томе једно од позитивних искустава је како се брани сопствено природно добро. Ако то питање не може другачије да се реши, ја бих до те мере радикализовао да би, ако треба, ишао и на референдум – истиче Простран, подсећајући да се тако заштитила Мађарска.
Арчење пољопривредног земљишта, према његовим речима, не треба препустити само профиту, већ нешто остављати новим генерацијама.
Примери из историје
– Сматрам да би земља у државном власништву која је некада одузимана од поседника, после процеса реституције требало да иде бесплатно, али уз одређене услове, малим и средњим пољопривредницима. Краљ Петар Први Карађорђевић је 1920. одузимао земљу од велепоседника и солунским ратницима и добровољцима из Босне је давао по пет хектара, али ко не познаје историју, не може да суди о садашњости, нити да пројектује будућност – каже Милан Простран.
– Залагао сам се за целовит и свеобухватан закон који би уредио много тога, и питање уређења земље и одржавања њене плодности и важио би и за државу и земљиште у њеној својини и за оне који земљу имају у приватном поседу. Земљиште не сме бити уништено, јер је добро од националног значаја – критике су овог стручњака који замера што законодавство у овој области није урађено свеобухватно, већ се даје могућност накнадних подзаконских аката који дају простор за марифетлуке.
Простран страхује да ће Пољопривредни комбинат Београд отићи у бесцење, а да ће се купци обогатити тргујући земљом тог гиганта.
Земљиште у Србији ће, према мишљењу стручњака за страна улагања Милана Ковачевића, купити српски бизнисмени, али и странци који отворе фирме у Србији.
– Нећемо сигурно ви и ја куповати ту земљу, већ они са највише новца. Услов ЕУ о могућности да страни држављани могу да је пазаре наступа за мање од две године. Од страног капитала не можемо да бежимо, јер нам је потребан и увоз и извоз. Морамо разумно да радимо и да се поштујући правила ЕУ отварамо ка свету, али тако да то буде у нашу корист – тумачи Милан Ковачевић за наш лист.
Војвођански огранак Демократске странке је Николићево потписивање указа окарактерисао као “завршни чин скандалозног отимања земље паорима и пољопривредницима у Војводини”.
Београд за џабе
– Када већ дајемо српске ресурсе са страним капиталом треба што боље испреговарати да то буде повољно по нашу земљу. Што се тиче тога да ће се странци домоћи наше земље, па инвеститори из Уједињених Арапских Емирата су бесплатно добили 100 хектара земљишта усред Београда – објаснио је Милан Ковачевић.
Д. Декић – Вести
