Просечна плата као социјала!

СА просечном платом, грађанин Србије сврстан је у групу имућних. Нема права ни на какве повластице, иако са 41.821 динаром месечно, не може да подмири ни најосновније трошкове исхране и све већих рачуна за комуналије.

Четворочланој породици, у којој оба родитеља раде, потребна је једна и по просечна плата само да би купили све намирнице из потрошачке корпе. Они којима на рачун сваког месеца легне просечна зарада, међутим, плаћају вртић, опрему за бебе, инфостан, струју и све остале обавезе под истим условима као и они који зарађују и по пет пута више.

Медицинске сестре, васпитачице, запослени у јавним предузећима сврстани су тако у исти кош са менаџерима, директорима и власницима приватних фирми. Када издвоје новац за храну, остане им још око 20.000 динара, од чега само за вртић у Београду морају да издвоје више од 9.000 динара по детету.

Ни олакшица коју је држава увела за повраћај ПДВ на беби опрему не дотиче ове људе. Право на ову погодност имају само парови који укупно зарађују мање од 80.000 динара месечно, односно мање од две просечне плате.

И економиста Владана Хамовић сматра да је криза највише погодила оне који имају просечна примања, а таквих је око 60 одсто међу запосленима.

– Сигурно је најтеже људима који не раде или имају најниже зараде, али се скупоћа „ломи“ на онима који имају просечну плату – сматра Хамовићева. – Храна са 40 одсто учествује у кућном буџету, а то се највише односи на овај слој људи, јер они највише учествују и у потрошњи. Већ дуго уназад, како нам слаби куповна моћ, овим људима је све теже. Поставља се питање како уопште преживљавају. Углавном су то млади који имају децу школског узраста, а трошкови њиховог образовања и облачења уопште нису мали. Прописи не праве никакву градацију или су у питању само финесе.

Јелена Гарић ради као медицинска сестра у једној београдској болници, док јој је супруг запослен као радник обезбеђења.

– Због наших примања, која су укупно нешто већа од 81.000 динара, немамо право ни на рефундацију ПДВ, ни попуст за вртић – прича наша саговорница. – Лане смо уписали млађе дете у обданиште, али нисмо могли да плаћамо пуну цену и морали смо да га испишемо. Старији Лука је кренуо у школу и то нам је био велики издатак. Ни ове јесени Петар се неће дружити са вршњацима, већ смо приморани да га чува бака која је болесна. Неком и наша плата делује као велика сума, али док купимо храну, средства за хигијену и платимо рату за стан и комуналије, не остане нам скоро ништа.

НИСУ СИРОТИЊА

ЕКОНОМИСТА Александар Стевановић сматра да људи са просечним примањима у Србији тешко живе, али да држава, ипак, не би требало да им помаже.

– Радници који имају просечне зараде нису социјални случајеви – напомиње Стевановић.

– Социјална политика треба да се односи само на сиромашне. Друга је ствар што ми нисмо задовољни што просечан Србин нема плату као његов колега у Немачкој. Ако ме питате да ли су просечне зараде ниске, сматрам да јесу и да је тешко преживети с тим новцем. Наша тешка ситуација данас је последица лоших колективних избора једног друштва.

Новости