Проширење ЕУ: Шкотска уместо Србије?

Жан Клод Јункер, тек именовани нови шеф Европске комисије, распалио је нимало шаљиве страсти својом изјавом о петододишњој “паузи” по питању проширења ЕУ. Немачки канцелар Ангела Меркел пожурила је да изјави да процес ширења не мора да буде замрзнут. А иницијатори предстојећег референдума о независности Шкотске, заказаног за септембар, сматрају да за време паузе Европска Унија може да се прошири на рачун њихове земље.

“У наредних пет година неће бити проширења” – фраза коју је Јункер изговорио пред посланицима Европског парламента веома је узбуркала европску јавност. Нови шеф Европске комисије је чак појаснио “да је ЕУ неопходно да направи паузу у процесу проширења, како би консолидовала напоре постојећих 28 земаља-чланица”.[1]А то значи да се петогодишњи “застој” може и продужити. Јер садашња “консолидација” ЕУ траје већ тачно 10 година – од тренутка великог проширења из 2004. године.

Први су, као што се и очекивало, на програмску изјаву Јункера реаговали у Виљнусу. Литванске власти традиционално болно реагују на сваку иницијативу која се тумачи као отказивање помоћи Украјини, Молдавији и Грузији. Министар иностраних послова Литваније Линас Линкјавичијус је позвао да се овакве изјаве које стављају некакве тачке, не прецењују” – и добио је подршку европског комесара за проширење Штефана Филеа. Филе је изразио наду да речи новог шефа Европске комисије “неће бити тумачене као пауза у процесу проширења”.[2]

А потом је своју реч у дискусији изнела и федерална канцеларка Меркел. Истина, она се није заложила за бивше републике СССР-а, већ за балканске кандидате. “Ми не намеравамо да одустанемо од процеса проширења на рачун Балкана” – изјавила је Меркел на маргинама Балканског самита у Хрватској. Додуше, тада је немачка канцеларка признала да је “пред нама много посла”.

Настала ситуација сведочи о нарастању политичких противуречности унутар ЕУ које се надовезују на одсуство јасне регионалне политике ове организације. Против проширења се залажу оне снаге и политичари који сматрају да ЕУ прво треба да среди социјално-економски и финансијски поредак у сопственим редовима.

Овакав ток као да олицотворује и сам Жан Клод Јункер – бивши шеф еврогрупе (заједница држава-чланица еврозоне унутар ЕУ) и присталица јаче ефикасности централних институција ЕУ. Он сматра да је проширење ЕУ оптерећено новим политичким и економским ризицима. И упркос чињеници да данас пред Бриселом као и раније стоје озбиљни задаци, посебно финансијског карактера. Жан Клод Јункер је већ ставио до знања да проширење ЕУ у правцу бивших совјетских република не спада међу приоритете Европске комисије у њеном новом сазиву.“Са нашим источним суседима попут Молдавије или Украјине, потребно је да активирамо тесну сарадњу, удруживање и партнерство у циљу даљег јачања наших економских и политичких веза” – каже се у програмском реферату Јункера који је публикован одмах по његовом именовању за новог шефа Европске комисије. Што се тиче балканских кандидата, према речима Јункера њима је припремљена следећа судбина: “Под мојим председниковањем садашњи преговори ће се наставити. Западном Балкану посебно је потребно да сачува европску перспективу. Међутим, даљег проширења неће бити у следећих 5 година”.[3]

Управо је претходно велико проширење ЕУ увелико изазвало проблеме који су довели до садашње финансијске кризе у ЕУ. Брисел се уздао у економски раст и није предузео реалне мере за реформисање организације. Тако да је скептицизам Жан Клод Јункера утемељен и одражава реалније расположење у Бриселу од аргумената присталица даљег проширења ЕУ у њеном садашњем облику.

“Балкан је и даље остао буре барута са испрелетаним најосетљивијим питањима (етнички, религиозни и идеолошки). Међутим, то је још увек мост између источног и западног блока” – констатује с тим у вези, издање француског листа Le Huffington Post и наставља: “Ако је раније Европа овде била доживљавана као рај, то се сада доживљава као нешто парадоксално. А код становника се често стиче утисак да је њихова кућа постала поприште за маневрисање великих држава које су дошле са добрим намерама, но, на прво место ставља личне интересе. Општа атмосфера померања успостављених линија несумњиво ће директно утицати на ту тампон зону. Због тога би формирање и усаглашавање заједничке европске политике био мудар корак, како са политичке, тако и са хуманитарне тачке гледишта. У супротном случају поверење може бити у потпуности поткопано, а неконтролисани механизам који би из тога могао проистећи, разнеће све на том путу”…[4]

У међувремену, у створену празнину у редовима ЕУ изгледа да се спремају да уђу шкотски сепаратисти. Бивши премијер Шкотске Хенри Меклејш сматра да жестоки курс Јункера може бити чак повољан по присталице шкотске независности. Меклејш сматра да је шеф Европске комисије, када је говорио о паузи, “имао у виду групу земаља која се налази у стадију преговора о присаједињењу ЕУ”. Речју, сам Јункер је раније приметио да су даље ширење ЕУ и независност Шкотске – “апсолутно одвојена питања”. Хенри Меклејш полази од тога да ће после замрзавања захтева Турске, Србије, Црне Горе или покрајине Косово, Брисел уделити пажњу тежњама Шкотске.[5] Разуме се, уколико исти буду у септембру гласали за независност, притом потврђујући жељу да остану у ЕУ. Тако да Србија ризикује да у својој еуротрци, изгуби не само од Косова, него и од Шкотске.