У Азијско-пацифичком региону у току је финализација Транс-пацифичког партнерства (ТПП), великог споразума о слободној трговини који би требало да окупи 12 земаља са обала Тихог океана које продукују 40 одсто укупног светског домаћег бруто производа и на својим плећима носе трећину светске трговине.
ТПП се сматра инструментом који ће надокнадити недостатке Светске трговинске организације (СТО) где, због супротстављених интереса развијених и земаља у развоју, није остварен видан помак дефинисању регулатива међународне трговине.
Преговори о успостављању транспацифичког споразума о трговини почели су пре пет година и до сада је одржано 18 преговарачких рунди.
Последња од њих организована је овог месеца у Малезији и током ње, са великим закашњењем, углавном због противљења домаћег пољопривредног сектора, преговорима је приступио Јапан, трећа највећа светска економија. Следећа рунда заказана је за крај августа у Брунејима.
Иницијатива САД
Иницијатор и главни покровитељ транспацифичког пројекта за уклањање националних тарифа и законских ограничења на међународну трговину су Сједињене Америчке Државе.
По саопштењу америчког министарства за трговину намењеном домаћој јавности, ТПП је оквир за трговину и инвестиције чији је циљ да унапреди компетитивност, прошири трговину и инвестиције са робусним економијама азијско-пацифичког региона и промовише најважније америчке принципе у вези са радничким правима, заштитом животне средине и транпарентношћу. Америчка администрација објавила је и жељу да се преговори за закључење регионалног споразума заврше до краја ове године. Земље региона попут Јужне Кореје, Јапана, Аустралије, Канаде, Мексика, Перуа, Чилеа, Малезије и других, надају се већем приступу великом америчком тржишту и расту извоза, односно подизању економског раста за један до два процента годишње. Више земаља Азијско-пацифичког региона већ су успоставиле међусобне билатералне споразуме о слободној трговини које представљају једну врсту претходнице ТПП-а.
Мрачна страна ТПП-а
Иако доноси велика обећања о стимулацији економског раста и расту запослености, ТПП изазива и немали отпор у далекоисточним земљама, углавном од стране пољопривредника који сматрају да ће бити изложени банкроту због укидања владиних субвенција и отварања домаћег тржишта пољопривредним гигантима као што су САД, Аустралија и Канада.
Лекари и групе грађана у азијским земљама указују и на одредбе споразума које обећавају строже прописе у вези интелектуалне својине и дају преференцијале великим фармацеутским, углавном америчким, компанијама, што би могло да са локалних тржишта потисне јефтине генеричке лекове и знатно поскупи лечење великог броја болести.
ТПП наилази и на отпор радника из аутомобилске, машинске и електричне индустрије у самим Сједињеним Државама, који страхују од укидања тарифа на увоз производа из тих области из Јапана и Јужне Кореје.
Највећи општи приговори на рачун ТПП-а који долазе из Азије су да је он инструмент за остваривање интереса великих америчких компанија и политички мотивисана стратегија за ограничење економског и политичког утицаја Кине у региону.
Наиме, противници ТПП-а тврде да се америчка влада у стварању нацрта споразума који је изнет на преговарачки сто и дефинисању правила преговора ослонила на консултанте из неколико стотина америчких компанија, пре свега великих корпорација попут Волмарта, Монсанта, Шеврона и Ексон Мобила, чиме је омогућила директно лобирање монополиста и крупног капитала.
Тиме се под именом либерализације трговине и стварања радних места, заправо, на мала врата уводи монопол и реална могућност да ове гигантске америчке корпорације самељу локалне фирме у малим пацифичким земљама.
Такође, поједини азијски коментатори упозоравају да Кина, најмногољуднија земља света и друга светска економија, уопште није позвана да учествује у овим важним преговорима о будућности региона чији је она централни стуб.
Ови коментатори тврде да ТПП ограничава надлежности националних влада и централних банака и тако директно нарушава државни суверенитет, уводећи земље Азије под америчку економско-политичку контролу, све у циљу изолације Кине.
Они истичу да САД са 320.000 војника у Азијскопацифичком региону и базама у Аустралији, на Филипинама, америчким пацифичким острвима и Јапану, већ поседује изузетно снажну војноплитичку песницу, те да би ТПП фукционисао као економска песница која употпуњава америчку хегемонију у региону.
Ипак, треба узети у обзир да владе земаља источне и југоисточне Азије у чвршћем економском повезивању са САД поред евентуалне добити у смислу повећања извоза и економског раста, виде и могућност за економску диверсификацију и смањење своје зависности од Кине.
РТС
фото: АФП
