Плато у центру Ушћа је био мали да прими људе добе воље и јасних циљева за добробит покољења.Мештани Ушћа на Ибру и читавог студеничког краја одржали су протест против изградње прве од планираних шест минихидроелектрана на реци Студеници. Ово је други пут за само двадесет дана, да се окупе у центру ове рударске варошице јер су приметна огромна разарања у кориту и приобаљу реке. Једна машина је и даље на локацији, без обележених радова и извођача, али је евидентно да је цевима већ укроћена једна од најчистијих река у Србији.
Мештани, су се још 8. августа побунили због изведених геолошких истраживања неопходних за добијање законом прописаних дозвола за МХЕ . Са дозволом или без река Студеница је укроћена на шест километара низводно од истоименог средњовековног манастира, који се налази на УНЕСKО-ој листи светске културне баштине, а пет километара узводно од варошице Ушће у којој се Студеница улива у Ибар. За радове се случајно сазнало, пре месец дана, захваљујући једном риболовцу и друштвеним мрежама. Остало ће писати историја…
,,Радове је тада на месту које се налази на пола пута између Ушћа и манастра Студеницу видео и фотографисао један риболовац.Он је те информације убрзо раширио путем друштвених мрежа, иначе за њих не бисмо знали. Иначе на Студеници је и пре пет година већ планирана једна брана.Kада су тадашња локална власт и представници надлежног министарства покушали су да одрже формалну јавну расправу, без учешћа јавности.Била је јавна расправа за неку другу брану 2016. године. Ја сам био председник месне заједнице, звали су ме у канцеларију, тамо је било нас четворо, људи из месне заједнице и надлежног министарства, као нека јавна расправа. Ја сам их звао да дођу у Ушће пред народ и да кажу да се тамо прави брана. После је била јавна расправа”, објашњава Зоран Николић. представник иницијативе ,,Спасимо Студеницу,,
Он каже да се тада причало о брани на Студеници високој 13 метара, али да се сада говори о објекту високом 21 метар. Објашњава и да се касније испоставило да је за тренутне радове због којих се протестује дозвола од стране надлежних издата без информисања јавности.
“Народ је збуњен и пита због чега се то ради у тајности. Студеница је вода прве категорије. Ми у месту Ушће пијемо воду са реке Студенице, одатле се снабдевамо водом. Језеро које је планирано да се прави биће на самој граници са Националним парком Голија.Место где се изводе радови толико је уништено, па се стиче утисак да се већ прави брана, иако постоји информација да се раде само геолошка истраживања, за која се обично заузме само пар квадрата земље. Видите да је овде право градилиште , од локалне стазе кроз шуму направљен је пут. Река је већ каналисна у цеви. Тако се не раде истраживања.,, огорчено прича Николић, иначе И бивши председник МЗ Ушће, на локацији градње
Да ,,ствари,, нису баш јасне подрудила се и држава јер је прошле године усвојила одлуке о заштити њеног слива, док ове године издаје дозволе за радове који је угрожавају.
“Сад имамо нову информацију да је држава 15. јануара 2020. усвојила ‘Просторни план посебног подручја Студеница’. Тај део је у некој трећој категорији заштите предвиђа чак и да се не преграђује ток реке, забрану одређених активности чак и кошења траве 10 метара поред обале, сечење дрвећа због спречавања ерозије.Тим планом први пут је уведен и појам слив реке Студенице као посебна целина. Ми ћемо се борити до краја проблем је што се наводни јавни увиди одвијају на нетранспарентан начин. Људи сада само знају да на Студеници неко нешто ради. Надлежни треба да дођу пред народ и да кажу шта је у питању. Друга проблем, према његовим речима, односи се на водоснабдевање Ушћа. Наиме, вода након изградње бране неће бити истог квалитета, а мештани већ сада кубуре са водом и немају је месецима,, тврди Николић
Земљани радови су завршени а река је већ премошћена импровизованим мостом од бетонских цеви. Висина бране износиће више од 20 метара а акумуација ће бити дуга два километара узводно од овог места.Изградња нове МХЕ би, како се чуло на протесту у Ушћу, уништила би еко-систем у Резервату биосфере Голија-Студеница у коме се налази већи део тока истоимене реке, док би Ушће остало без воде за пиће којом се снабдева Студенице.
,, Направљен је импровизовани мост од бетонских цеви у реци, а нигде нема обавезне табле са обавештењем ко и шта ради, ко је инвеститор, извођач, ко је издао дозволу, ко је пројектант и слично. Нећемо дозволити да зарад ситних интерса и зараде појединаца униште реку. Не дамо Студеницу. Уколико нам Влада Србије не одговори у догледно време, ми ћемо следећи протест одржати у Kраљеву и наставити да се боримо за заштиту Студенице применом најрадикалних дозвољених мера . Ово је борба за будуће нараштаје. Непознати инвеститори, убице наше Студенице, нисте добродошли . За сада група броји четири хиљаде чланова и заиста нам даје неки ветар у леђа – да постоји неки велики број људи који подржава Ушћане да истрајемо у борби.Морам да додам и то, да смо се обраћали свим надлежним инспекцијама, рачунајући на њихову надлежност, међутим шетали сун ас од врата до врата, објашњавајући да нико од њих појединачно као служба нису надлежни за овај, за нас велики проблем. Осим сталне борбе, наравно свим расположивим правним актима, планирамо ових дана формирање удружења грађана Спасимо Студеницу, јер инвеститор очигледно ради на свом плану. “, истиче Аница Божић, председница Организационог одбора удружења.
Са бине од многобројних учесника се могла чути првенствено пуна подршка, искуства из већ добијених битака за српске реке и долине већ познатих случајева одбране река Старе планине и реке Грзе код Параћина, али и оближње Лопатнице која се такође нашла на мети повлашћених.
,,Порука је да мештанима, јавности мора да се каже и покаже зашто се креће у Буну против дахија.Да се људи у старту определе и остану чврсти у настојањима да оно што бране и одбране до краја, нема крени, стани. Наше искуство говори да смо ми у почетку тралајаво радили, али смо на срећу добили подршку са стране, тако да смо се изборили, заправо при крају смо борбе за наш крај И против МХЕ. Нам је велика помоћ била и од оног дела стручне јавности која нам је указивала где грешимо, где су законске опције, коме да се упућују жалбе, захтеви, тужбе, траје дуго, али нема другог пута! ,,каже Десимир Стојанов најпознатији активиста са Раките
,,Студеница је бисер Србије, то је вода прве класе. Цело ово подручје је под заштитом. Подручје је само по себи посебно и није смело да дође до тога, да уопште им падне на памет да праве тако нешто. То је минимална количина енергије коај би се направила на тим хидроцентаралама, а мештани ништа не би имали од тога. Знамо да мештани Ушћа годимана имају проблем са водоснабдевањем и тај проблем за неколико хиљада људи се не решава и гле чуда, ођедном ничу МХЕ. Проблем је што је према нашој информацији већ издата дозвола за прву хидроелектрану која је на 5 километара одавде, тако да ће бити тешко оборив даљи процесс, мада је једно министарство издало дозволу, друго није. Оно што ме радује да су овдашњи мештани сложни у намери да одбране своју реку, одбране своје достојанство и право на избор и живот. Јесте да је прошло неко време просвећења људи, од почетка наше борбу за Лопатницу, али ме кажем радује ова енергија, да истрају.Нашу подршу ће сигурно имати, али колико видим и подршка колега са свих страна, јер груба процена је да нас је овде близу хиљаду ипо на мирном протест. ,, Небојша Kобванџић, Лопатница,,Сачувајмо реке Kраљева,, који су након 3 године борбе успели да одбране реку Лопатницу
Активисти и учесници су истовремено позвали надлежне државне и краљевачке градске службе да реагују, као и свештенство оближњег средњовековног манастира Студеница, Завод за заштиту споменика културе, УНЕСKО… Једно је сигурно, житеље долином реке Студенице чека мукотрпна борбу са законима, необележеним инвеститорима, малим и великим интересима, моћним лобијима. Требаће им стрпљење и шира подршка, али одустајања нема
,, Ту смо да пружимо подршку овим дивним људима, да одбране реку која је тренутно, можда најугроженија у Србији. Доста је у Србији одбрањено, Грзу смо одбранили,то је једна међу првим одбрањеним рекама у Србији али очигледно да има још доста локација за које ћемо морати да се боримо. Прва оборена грађевинска дозвола је у Парћину, ми смо је оборили. Одбранили смо Грзу И по нашем моделу су даље радили активисти у Србији. Многи позивају на устанак, то је разводњавање, морамо бити јединствени,ово је сада наша битка да се боримо, сада је другачије, свест људи је на мало вишем нивоу. Људи препознају значај река, природе, животне средине. До сада смо са свима сарђивали. Нисмо били политички активни, али сматрам да негде морамо да изборимо И место у Парламенту, јер на жалост грађани задњи сазнају за градилишта која ће им доћи главе.,, прича Зоран Kојадиновић, испред Савеза деведесет зелених Србије
Минихидроелектрана и акумулација угрозиће резерват Биосфере Голија и цео слив реке Студенице.Повећање влаге у ваздуху и већи број дана са маглом разарајуће би утицали на фреске из 13. века у Студеници која је под заштитом Унеска, показала је студија Завода за заштиту споменика културе у Kраљеву из осамдесетих година прошлог века.Одустало се тада, могло би И сада, да није виших интереса ….Миодраг Грубач, мештанин Ушћа, на протест је дошао са унуком Александром..
,,Од обране Студенице неће бити ништа, уколико нас двадесетак, тридесет не буде било спремно да узме крампове у руке и једно тридесетак узме мотке због евентуалног обезбеђења од стране инвеститора! Само мотке и крампови и да рушимо то што буду градили. Пола Ушћа ни сада нема воду, обећано нам је снабдевање са Студенице, која је чиста као суза. Уместо тога они преграђују за бране. Осећам се понижено, јер Студеница је једна од најлепших и најчистијих река на Балкану, не само у Србији.,,
Вода у 21. веку биће оно што је нафта била у 20. веку – драгоцена материја..Србија иначе није богата водама на шта указују светски подаци, јер смо од 160 землаја, на 48 месту. Овогодишња суша и промена климата додатно је показала да са природним ресурсом, каква је вода морамо бити велики Домаћини ! Свака продаја пијаће воде мултинациналним компанијама је недопустива, јер вода није роба“, упозорено је, између осталог, са протестау Ушћу. На скупу, који је подржала и мрежа “Право на воду”, ношени су траспаренти са порукама: “Kо воду брани на правој је страни”, “Реке треба чувати, не треба их уништавати”, “Имамо реке и воду, али имао мафију која жели да нам то уништи”, “Сачувајмо реке – вода је живот”, “Пустош! Ни Немцци нам ово не би урадили! Дуг је списак транспарената, али је највећи утисак оставио Завет студеници и песма која се ових дана изродила баш од једног мештанина Студенице
Према званиним подацима, на реци Студеници осим МХЕ Студеница у власништву истоименог манастира СПЦ који од 2011. има статус повлашћеног произвођача елетричне енергије, тренутно енергетску и грађевинску дозволу има и ДОО Хидростена Kраљево из Kраљева, али још није започело радове јер, наводно, има проблем са дозволама за прилазне путеве. Према подацима Министарства рударства и енегретике, одобрење овог владиног ресора за извођење истражних геолошких радова, на основу захтева од 15. јуна, за потребе изградње мини-хидроелектране Градина на реци Студеници добило је предузеће Хидро-мин доо из Чачка.У Министарставу за грађевину, саобраћај и инфартрукту, пак кажу да исто предузеће још није поднело захтев за грађевинску дозволу и посебне услове.Дозволе теоретски могу да добију и од локалне самоуправе, што зависи о снаге и локације МХЕ л односно, њене близине зонама заштите природе и културне баштине.
Поновни протест мештана Ушћа, њихових сабораца у борби за очување природе окупио је на Ушћу, преко хиљаду учесника. Скуп је организован на црквени празник Велику госпојину,кажу празник мајки и деце,.Студеница је њихова мајка и желе да је својој деци оставе у аманет. Са протеста у Ушћу упућен је захтев надлежнима да се пониште све издате грађевинске дозволе за изградњу минихидролектрана у Студеници и слив реке прогласи за заштићено подручје.Поднеће кривичну пријаву против извођача радова због прекомерног уништавања природе.
Манастир Студеница који се налази близу Kраљева основао је 1190. велики жупан Стефан Немања, а 1986. године уписан је на Листу светске баштине у Европи организације УНЕСЦО.Резерват Биосфера Студеница је такође под заштитом УНЕСKО, тако да је многима изгрдања поменутих МХЕ, прави шок, или можда није…..?! Соња Цветковић
Извор: нашесело.рс
