Против увођења Санкција Русији је 80,6 одсто грађана Србије, највећи је пад подршке уласку Србије у Европску унију икада, а против уласка Србије у НАТО је 83,5 одсто испитаника, показује истраживање Нове српске политичке мисли.
Последње истраживање НСПМ, представљено данас, прати померање расположења јавности Србије по базичним питањима и перцепцију социјално – економског положаја грађана, а урађено је крајем септембра и почетком октобра.
Русија за Србе главни ослонац
Једно од питања било је „Ко би требало да буде главни, стратешки спољнополитички ослонац Србије?“ – скоро трећина грађана сматра да је то Русија, за Европску унију са Немачком на челу одлучило се 22,6, а за Кину 8 одсто, док су САД на нивоу статистичке грешке, 1,1 осто грађана Србије сматра да је та земља најбољи стратешки партнер Србије.
Трећина испитаних нема став, али не зато што нема мишљење, већ не може да се определи.
„То је занимљив налаз који показује стабилност, ту нема великих осцилација у односу на претходна истраживања. Русија добро стоји са 30 одсто, Европска унија стабилно, опала је за један одсто, а Кина је стандардно између осам и децет одсто, али то није најважније када је реч о стратешким питањима. Два су кључна, једно је пад социјално – економских показатеља који детектује озбиљност кризе, свести грађана о кризи, а други се тиче Европске уније“, каже уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић.
Он додаје да по питању односа према НАТО-у и санкцијама Русији нема великих разлика у односу на претходно истраживање које је урађено пре свега неколико месеци.
Пада подршка уласку у ЕУ
Међутим, код питања „Да ли подржавате улазак Србије у ЕУ“, резултат показује драстичан додатни пад подршке тој опцији.
„Никада, од када меримо нисмо имали овакав пад и овакав однос. На претходном истраживању подршка ЕУ је била 36,2, али је тај однос био 43 према 36. То је било пре само два и по месеца, а сада је 48, 8, практично 49 против, према 34,7 који су за. Сада је разлика између присталица и противника уласка у ЕУ 14 одсто. Тренд је јасан, ово кажем одговорно и са великом дозом сигурности која ових дана може бити потврђена неким другим истраживањима. Да га радимо данас, 1. новембра, сигуран сам да би проценат испитаника који су против чланства ишао и преко 50“, каже Вукадиновић.
Он додаје да је интересантно да раст противника уласка у ЕУ показује и да је све мање неопредељених.
Пораст евроскептицизма детектован је и на следећем питању, „Да ли подржавете улазак Србије у ЕУ, уколико би услов за то било признаје независности Косова?“.
Апслоутно против непристојне понуде
Овде се, каже Вукадиновић, ствари драстично обрћу, „да“, са тридесет одсто, пада на 8, док је апсолутно против 79,6 одсто анкетираних грађана.
„Став је потпуно јасан, десет напрема један одсто грађана одбацује ову идеју трампе, непристојне понуде признања независног Косава за пуно чланство, када би га неко стварно нудио . У односу 10:1 грађани Србије то одбијају. И на претходном питању, када нема те непристојне понуде, а она, нажалост стоји на столу, као што знамо и то потврђује државни врх помињући фамозни немачко – француски план, анкета показује да та опција за грађане Србије није на столу, односно, апсолутно је неприхватљива“, истиче Вукадиновић.
Према НАТО-у без изненађења
Што се тиче чланства Србије у НАТО-у, изненађења нема, резултат је скоро идентичан претходном истраживању, против је 83,5 одсто грађана.
„Код питања „Да ли подржавате увођење санкција Русији због рата у Украјини?“ однос је 10:1, чак 80,6 одсто грађана је против санкција, а да ће власт остати на садашњој неутралној позицији сматра 43,8 одсто грађана. Да ће ипак увести санкције мисли њих 16.8 одсто. Важно је истаћи да је опао проценат оних који тврде да ће Србија увести санкције Русији, а порастао број оних који немају став“, закључује Вукадиновић.
Он додаје да најновије истраживање показује да идеју Отвореног Балкана између Србије, Албаније и Северне Македоније подржава готово 60 одсто испитаника.
Резултате представљене у Медија центру коментарисао је руководилац Форума за националну демократију др Андреј Митић који каже да је у читавој Европи приметан тренд јачања националних и конзервативних снага, док су либерали у опадању.
