Православље

Протојереј Всеволод Чаплин: Екуменизам је отворено служење Сатани

Владимиру Легојди су задали питање које су oдавно постављали епархије, пастири и лаици наше Цркве: „У време оснивања екуменског покрета, усвојен је принцип: не уводити никакве новине које би удаљавале цркве једне од  других. Видимо  да се најпре појавило женско свештенство, затим су признали истополни брак те рукоположење свештенства које отворено испољава своју хомосексуалност. У таквој ситуацији, колико је сврсисходно учествовати у Светском савету цркава“? (ССЦ-а, у даљем тексту.)

Одговор (Владимира Легојде, прим. прев.) је зачуђујући. Чињенице чудовишних одступања протестаната – учесника „ССЦ-а“ – од истинског хришћанства се не негирају: „Екуменски покрет данас није уопште онакав, какав је био у тренутку његовог оснивања. Промене које су се догодиле у бројним протестантским деноминацијама су прилично озбиљне. <…> Чему Црква, која одступа од темељних јеванђелских поставки? Све то је трговина са државом која се креће у том правцу, са циљем да очува преференције у замену за лојалност. Патријарх Кирил је више пута нагласио да сматра такав компромис неприхватљивим, саморазарајућим за Цркву.“ (http://www.patriarchia.ru/db/text/5233489.html )

У реду. Али следи потпуно неочекиван закључак: „Сама чињеница нашег присуства уноси другачији тоналитет у ове односе, омогућава да се очува хришћанска основа деловања организације“ Иначе, све наведене промене су се десиле баш у периоду нашег учешћа у „ССЦ“. Штавише, недавно су у руководство Савета ушле вође „цркава“ у којима се богохулно благосиљају „истополне везе“.  Дакле, где је ту очување „хришћанског темеља“? Не, у „ССЦ-а“ се све више и систематичније отворено манифестује антихришћанство. А то је горе од богохулних трикова атеиста, зато што покушава да „увуче“ самог Христа у оправдање греха. Против овога сам гласно протестовао на скуповима ССЦ-а. Чује ли се данас неки глас осуде? У ствари, уз „наше“ учешће потиру се хришћанске основе религиозног живота. Настављање чланства у ССЦ-а  је саучествовање у ругању Христу. То је оправдање замене Његовог учења либерализмом и хуманизмом. И ако су шездесетих и седамдесетих година  XX века наши екуменисти могли, једва некако,  да  оправдавају себе надом да ће се протестанти обратити у Православље, сада је свима све јасно. Учешће у ССЦ није било само контрапродуктивно – оно се завршило духовном катастрофом. Сваки од учесника „из православља“ треба да памти речи Спаситеља: „ А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску“ (Мт. 18,6).[1]

Данас је екуменизам отворено служење Сатани. Он лишава спасења не само активне екуменисте, већ и оне који се заносе идејом да је могуће одступити од Христове истине, а и даље сматрати себе „хришћанином“.

Са руског посрбио: Дарослав Гужвић

________________________________

[1] НЗ, превод Синода СПЦ.


ИЗМЕНА: Накнадно су дотеране неке формулације у целом тексту превода и промењен наслов (30. 7. 2018. у 10:42).

Стање ствари

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!