Пред сам почетак бербе малине у мачванском крају јуче је објављена вест да је једна хладњача понудила произвођачима 250 динара за екстра класу овог воћа. За сада је са овом понудом, наводно, изашла само једна хладњача из Панчева.
Иако нас до бербе у главним малинарским крајевима деле око две седмице, јасно је да је ово и више него добра вест за произвођаче, којима је прошле године, у исто време, за малину најпре нуђено свега 100 динара. Иначе, просечна прошлогодишња цена достигла је касније између 160 и 180 динара.
Да ли све ово може бити наговештај успешне сезоне за српске малинаре, ипак је још неизвесно. Председник радне групе за унапређење производње и тржишта малине у Србији, коју је влада формирала у мају ове године, Велимир Станојевић рекао је јуче за „Политику” да су залихе малине у Србији тренутно мале и да је глобално стање на тржишту слично, посебно у главним конкурентским земљама. На питање како коментарише овакав расплет са ценом, будући да је пре само неколико месеци предвиђано да ће се ове сезоне малина откупљивати за један евро по килограму, он је рекао да „тржиште вероватно чини своје”.
– Ако буде нешто нижи род, као што се претпоставља, онда ће и малина бити боље плаћена – рекао је Станојевић. Он ипак сматра да „не може бити репер ни ова прва понуђена цена која је објављена” јер је до главне бербе у Србији остало још највише две недеље. Сматра да ће цена достићи врхунац на крају бербе у планинским подручјима и да ће тржиште, свакако, све регулисати.
– Очекивање струке и радне групе јесте да цена сигурно неће бити лошија од прошлогодишње, само може да буде боља – рекао је Станојевић.
Познаваоци тврде да је понуђена цена искључиво резултат целокупног стања на светском тржишту, где влада несташица овог воћа. Старе залихе код наших традиционалних купаца све су мање, а потражња за квалитетном малином расте на глобалном нивоу.
– Али ако погледамо Србију, оваква цена је искључиво последица дугогодишњег хронично лошег односа произвођача и откупљивача. Такав однос довео је то тога да су многи одустајали од посла и крчили малињаке и да је малине све мање – каже за наш лист др Александар Лепосавић, један од водећих српских стручњака за јагодасто воће. Он је истакао да су последње две до три године произвођачи због ниске цене били дестимулисани да улажу засаде. Поновио је да је сада, више него икада, потребно да се успостави фер однос између свих у ланцу производње.
Како је „Политика” објавила још у фебруару ове године, дешавања у Чилеу наговештавала су да долазе боља времена за српске малинаре. Произвођачи из Чилеа, који су годинама били једни од највећих конкурената малинарима из Србије, добили су тада рекордно високу цену (1,74 евра) за малину – највишу у последњих десет година. И подаци из других држава познатих по малини указивали су да ће у предстојећој сезони доћи до пада производње у Пољској, Босни и Херцеговини, Бугарској и другде и да ће све то утицати на раст цене овог воћа.
Познаваоци истичу да ће због негативне кампање и манипулације са произведеним количинама, како код нас тако и свету, овогодишња цена која ће бити плаћена домаћим произвођачима бити заправо она коју су откупљивачи постизали у извозу.
Ивана Албуновић, Политика.рс
