Археолог др Драгана Антоновић из Института САНУ открива најстарију светску технолошку револуцију. Пре више од 7.000 година свет је на Балкану ушао у модерно метално доба захваљујући винчанским рударима
СВЕТ је у Србији пре више од 7.000 година ушао у модерно метално доба, које и данас траје – каже др Драгана Антоновић из Археолошког института САНУ. Она је прва жена председник Српског археолошког друштва за готово 130 година његовог постојања.
Прва дама на челу Српског археолошког друштва председничко звање није стекла у кабинету, већ дугогодишњим истраживачким радом на терену.
На планини Рудник недавно је открила огромне подземне галерије из којих је у време винчанске културе, пре више од 7.000 година, експлоатисана бакарна руда. Ово откриће изазвало је велику пажњу у свету науке, јер реч је о вероватно најважнијем рудокопу на тајанственом „бакарном путу“ којим су циркулисали први метални предмети у историји људске цивилизације.
– Србија је у науци већ призната као простор где се јављају прво рударство и металургија на свету – каже др Драгана Антоновић. – Међутим, најновија истраживања донела су изненађујуће доказе да архео-рудари и металурзи припадају Винчанској култури, за коју се веровало да припада млађем каменом добу у коме је метал био непознат. Открића бакарних предмета, рудника и топионица широм Србије мењају ту слику.
ЗЕМЉА БАКРА
ДО седамдесетих година 20. века веровало се да је најнапреднији део света у коме је произведен први метал била Мала Азија. Ову теорију уздрмао је академик проф. др Борислав Јовановић, који је открио огроман праисторијски рударски центар на Рудној глави. Сензационално откриће привукло је највећа имена светске науке, а сер Колин Ренфру је дефинитивно потврдио да су старе теорије погрешне и да је у Србији 5.000 година пре нове ере већ увелико радила индустрија најдрагоценијих производа тог доба, бакарних оруђа и накита.
Саговорница „Новости“ напомиње да је водећи тренд у светској археологији управо потрага за технолошким тајнама древних цивилизација. За науку је и даље велика мистерија како су винчански рудари и металурзи умели да пронађу и препознају бакарну руду, одаберу ону с довољном концентрацијом метала, технолошки је припреме и истопе у примитивном топионичком постројењу.
– Иако звучи невероватно, на основу налаза у топионици у Беловодама установили смо да су они чак знали да мешају различите руде, како би добили метале одређеног квалитета – објашњава др Драгана Антоновић. – На таквом технолошком нивоу морали су да постоје и неки мерни систем и начин бележења, као и транспорт до тржишта. Недавно су откривени докази и да су винчански рудари припитомили говеда којима су уситњену руду транспортовали од копова до топионица.
Они су препознавали чак четири минерала која садрже бакар. Као пијук су користили тврди јеленски рог и најразличитије врсте камених батова које су вешали о уже и ударали зидове окана ломећи руду.
– Праисторијски рудари су рудну жицу вратоломно пратили куд год да се простирала – каже др Драгана Антоновић. – На Руднику смо открили да су прво копали уска окна вертикално око три метра, а затим бушили огромне галерије које се простиру десетине метара дубоко испод површине.
На основу гомила шљаке пронађених крај древних топионичарских пећи научници су утврдили да су Винчанци правили квалитетан дрвени угаљ који развија високу температуру.
– Истраживања указују и на то да су рудници и металуршка знања чувани као највећа тајна – каже др Драгана Антоновић. – Насеља и топионице никада се не налазе уз копове који су очигледно били познати само малобројнима. То не треба да чуди јер су пре 7.000 година бакарни предмети били најлуксузнија роба.
Саговорница „Новости“ каже да су резултати нових истраживања сензационални, али признаје да отварају све више питања о винчанској цивилизацији којој је наука признала да је прва у историји човечанства направила поделу рада, припитомљавала животиње и стварала уметност. Откриће да су Винчанци имали рударство, индустрију метала и трговину, баца и ново светло на мистериозни нестанак најнапредније цивилизације свог доба.
– Винчанска култура нестаје за веома кратко време, као да је збрисана неком најездом, а велике количине бакарних предмета баш из тог доба нађене су разбацане као да су их њихови власници оставили у највећој журби. Да ли је реч о рату за тајну метала? Можда, јер не сме се заборавити да су се први ратови водили почетком металног доба – закључује др Драгана Антоновић.
МИСТЕРИОЗНИ ПАТУЉЦИ
АРХЕОЛОЗИ позивају у помоћ антропологе и етнологе да им помогну у разрешавању мистерије да ли је у Србији настао древни европски мит о себичним рударима – патуљцима који љубоморно чувају своје ризнице.
– Патуљак из бајке је слика и прилика неолитског винчанског рудара који мора да буде мали да би ушао у уска окна, и веома снажан и тајанствен, јер чува тајну најдрагоценије технологије свог доба – каже др Драгана Антоновић
Новости
