Одбрана Јовице Станишића отворила је данас, пред међународним судом у Хагу, свој доказни поступак исказом заштићеног сведока РСЈ-002 иза затворених врата.
Затворену седницу, која је највиши ниво заштите идентитета сведока, затражила је Влада Србије из разлога националне безбедности. РСЈ-002, при том, не сведочи у хашкој судници, већ преко видео везе, вероватно из Београда.
Председавајући судија Бартон Хол (Буртон Халл) рекао је у судници да ће на затвореној седници, такође на захтев власти Србије, исказе дати и три следећа сведока Станишићеве одбране.
Станишићев бранилац Вејн Џордаш (Wаyне Јордасх) најавио је, у уводној речи прошле недеље, да ће у Станишићеву одбрану сведочити и бивши припадници Службе државне безбедности (СДБ) Србије.
Бивши начелник те службе Станишић (69) оптужен је, заједно са оперативцем Франком Симатовићем-Френкијем, за злочине над несрбима у Хрватској и БиХ, 1991-95.
Тужиоци Станишића и Симатовића (69) терете за прогон, убиства, депортацију и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила.
По оптужници, ти злочини почињени су у оквиру удруженог злочиначког подухвата, на челу с председником Србије Слободаном Милошевићем, чији је циљ било трајно и насилно уклањање несрпског становништва са великих делова територија Хрватске и БиХ ради испостављања српске доминације.
Тај кључни навод оптужнице, бранилац Џордаш назвао је у уводној речи „апсурдним“, зато што нико од учесника у том подухвату, које је тужилаштво навело у оптужници, није никада био осуђен.
Поред Милошевића, Станишића и Симатовића, то су били Вељко Kадијевић, Благоје Аџић, Радмило Богдановић, Радован Стојичић-Баџа, Kапетан Драган и Војислав Шешељ.
Поновљено суђење Станишићу и Симатовићу, које је почело 13. јуна 2017, последњи је хашки процес у којем се утврђује да ли су за злочине у Хрватској и БиХ, 1991-95, били одговорни званичници Србије.
Пред Хашким трибуналом ниједан од тадашњих државних званичника Србије није био осуђен за те злочине.
После првог суђења, које је, након једног неуспелог покушаја, почело 2009, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је 29. маја 2013. Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.
Међутим, апелационо веће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015, кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.
Пре почетка поновљеног суђења, првооптужени Станишић је на привременој слободи у Србији због болести. По ранијим налазима лекара у Хагу и Београду, Станишић пати од хроничне болести органа за варење (паучитис) и депресије.
Бета
фото: ЕПА
