Србија

Први трагови човека у Европи пронађени у Сићеваћкој клисури, стари пола милиона година (видео)

Пећина Мала Баланица у Сићевачкој клисури, после седам година, потпуно је открила своју тајну – остаци човека и алатке пронађене у њој стари су око пола милиона година и припадали су неандерталцу. Атрактивност и повољан географски положај пећине и налаза мештани Сићева желе да искористе у туристичке сврхе.

У Малој Баланици, пећини у Сићевачкој клисури, пре седам година пронађен је фосил претка данашњег човека, за који су лабораторије Универзитета у Бордоу и Квебеку, у канадском Монтреалу, потврдиле да је стар пола милиона година. Та информација дуго је била тајна, како би локалитет био сачуван.

Откриће су недавно објавили престижни научни часописи Еволуција човека и Плус један. Мала Баланица је тако постала трећи по старости археолошки локалитет у Европи, на којем су недавно настављена истраживања међународног тима археолога.

Пре археолога овуда су прошли трагачи за златом, који су уништили поједине доказе. Сада се убрзано истражују Мала и Велика Баланица у којима је, осим вилице наших предака, пронађено много животињских остатака и камених алатки из палеолита.

„Ово је јединствено насеље у светским оквирима и због тог је изазвало толику пажњу и стручњака и студената“, каже др Душан Михаиловић, археолог са Филозофског факултета у Београду.

Међу археолозима из Србије и Северне Америке је и Канађанка Кетрин Роџерс, са Универзитета у Винипегу, која је први пут на Балкану.

„Пронашли смо много тога што је занимљиво. Ово је важан пројекат и одушевљена сам“, каже Роџерсова, студенткиња археологије из Канаде.

Пронађени фосил вилице потврђује да је на просторима Сићевачке клисуре живео људски предак другачијих карактеристика од оног у западној Европи. Носио је крзно, а ловио је бизоне, носороге и козороге.

„Они су изгледали и ходали као ми, усправно са главом коју с држали право и са релативно великом лобањом и простором за мозак“, објажњава Мирјана Роксандић са Универзитета „Винипег“ у Канади.

Мештани Сићева очекују туристе. Спремни су, кажу, да помогну, да се направе археолошки музеј и пешачка стаза до пећина.

Новица Поповић тврди да су у Сићеву изузетно спремни да помогну ту идеју, да су способни, а домаћице заиста изванредне и да би знале да дочекају и угосте госта.

За уређење локалитета, који је старији од Крапине у Хрватској и Петралоне у Грчкој, стручњаци тврде, да не треба много пара. Додатна предност је што је ово налазиште хоминида у Сичевачком парку природе, на путу ка Бугарској, двадесетак километара од нишког аеродрома.

 

РТС

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!