Кијевски мајдан није активан као претходних месеци, али његови бојовници владају знатним делом Украјине. Главни финансијери су били различити фондови и тзв. невладине организације са Запада, али и поједине амбасаде
Црно небо од дима запаљених аутомобилских гума, огарављени демонстранти на барикадама, велики казани са гулашом, чај који се дели промрзлим људима да се загреју, народ који доноси сендвиче и храну… То су се у све сцене које су протекла три месеца ређале на кијевском Мајдану. Коначни биланс тромесечних немира је више од сто погинулих демонстраната и полицајаца. На Мајдан је заиста долазио немали број огорчених грађана којима се згадила корумпирана Јануковичева власт, али „језгро“ оних који су се до крви тукли са полицијом, је чинио неко други.
Сценарио рушења Јануковича био је предвиђен за 2015. годину како му се не би дозволило да се кандидује још један мандат. Међутим, после његовог одбијања да у Вилњусу потпише акт о приступању ЕУ, у Кијеву су почели немири.
– Тачно је да су неки олигарси помагали Мајдан али главни финансијери су били различити фондови и тзв. невладине организације са Запада, али и амбасаде. За кратко време дипломатска пошта се повећала чак десет пута. Из Америке су авионом стизали џакови долара које ми нисмо могли да зауставимо јер су декларисани као „дипломатска пошта“ – објашњава сада већ бивши руководилац украјинске Службе безбедности, генерал Александар Јакименко. – Врло брзо смо се уверили каква је то пошта кад су се почели појављивати људи у мењачницама са тек штампаним доларима. Али осим Американаца, Мајдан су материјално помагали много и Пољаци.
Руске обавештајне службе истичу још једну чињеницу да ултранационалисти годинама добијају помоћ из дијаспоре која живи у САД и Канади.
Последњих пет година националисти су систематски спроводили „војна логоровања“. Репортаже о таквој врсти активности објављивали су на својим сајтовима.
– То су тзв. „вишколи“, млади људи који су ишли на војна логоровања која су се углавном спроводила у шумама западне Украјине. Кад нису имали услова, ишли су у госте, код инструктора у Пољску, Литванију и Летонију. Иначе, та логоровања су почела да се организују у време док је председник био „наранџасти“ Виктор Јушченко. За то су се трошиле паре из државног буџета – објашњава генерал Јакименко.
Многи руководиоци Десног сектора имају криминалне досијее. Тако је Александар Музичко, чији је надимак Саша Бели, ратовао у Чеченији. Он воли да се хвали да га је лично наградио Орденом нације генерал Џохар Дудајев. После погибије Дудајева, Александар Музичко се вратио у Украјину, где је често имао проблем са полицијом. Кажњаван је због кафанских и уличних туча, рекетирања. Године је провео у затвору.
Његово лице многи у Украјини су запамтили кад је 20. фебруара у граду Ровно на месном Мајдану махао „калашњиковим“, а касније пред ТВ камерама истукао тамошњег тужиоца.
Лидер Десног сектора на Мајдану, филолог по професији, Дмитриј Јарош пре пар година написао је књигу „Нација и револуција“ у којој тврди да је главни непријатељ Украјине „Московска империја“. За Десни сектор, главни противник у Украјини је „пета колона Кремља“. За њих су непријатељи сви који у Украјини са симпатијама гледају на зближавање са Русијом. Зато је Дмитриј Јарош често понављао „смрт руским окупаторима“.
Нове власти у Кијеву, пре свега премијер Сергеј Јацењук и в. д. председника Александар Турчинов, имаће велике главобоље како да уразуме Десни сектор који дивља, пљачка и туче, што све више изазива огорчење грађана. Питање је колико ће чланова Десног сектора добровољно предати оружје.
ПАРТИЈА СЛОБОДА
По националистичком набоју Десном сектору најближа партија је Слобода. Њиховог лидера, хирурга по професији, Олега Тјагнибока многи су на Мајдану запамтили по антируској реторици. Управо та партија је у Врховној ради на првој седници после пуча суспендовала закон о језику који је давао право Русима, где их је више, да могу да користе свој језик. Тјагнибок је десет година био члан Социјал-националне партије Украјине.
Новости
