Домаћа пшеница у последње време бележи рекордну цену у односу на цео регион. Пшеница се ових дана у Србији продаје по 20,50 динара, а у Мађарској је 17,80 динара за килограм
СТАЊЕ пшенице на око 490.000 хектара, на колико је ова наша најважнија житарица ове јесени засејана, одлично је. Претходна недеља с неуобичајено топлим данима за ово доба године, праћених падавинама, како кажу стручњаци, пријала је младим биљкама.
Међутим, цена пшенице пожњевене прошлог лета у Србији достигла је 20,50 динара по килограму, и најскупља је не само у региону него и шире. Такав раст, упозоравају упућени, могао би врло лако да доведе до државне интервенције на тржишту, пошто би раст цене пшенице могао да угрози цену брашна, а самим тим и хлеба.
Пшеница се, како објашњава Србислав Денчић, руководилац Одељења за стрна жита новосадског Института за ратарство и повртарство, „изборила“ с проблемима које је имала због суше у време сетве.
ДОВОЉНО
СРБИЈА би, према подацима републичке Приврене коморе требало да има довољно пшенице. – Произведено је, 2011. године, око 2,1 милијарду тона пшенице – истичу у ПКС. – Домаћа потрошња је око 800.000 тона, тако да нам, као вишак за извоз, уз залихе, преостаје око 800.000 тона.
– Младе биљке су се „извукле“, а и она касније сејана пшеница може без већих проблема да очекује зимске услове и ниске температуре – каже Денчић. – Суша, међутим, још увек није прошлост, пошто је провлажени слој дебео од 15 до 20 центиметара, а испод њега је „Сахара“. Самим тим свака врста падавина добро је дошла. Најбоље би било када би се формирао снежни покривач од 20 центиметара, који би створио одличну микроклиму за даљи развој пшенице, заштитио би је од мраза, а и обезбедио би влагу.
Међутим, Вукосав Саковић, директор „Жита Србије“, објашњава да је цена пшенице на светским тржиштима последњих месеци имала тренд пада, док је код нас био присутан тренд раста.
– Пшеница се ових дана у Србији продаје по 20,50 динара, а у Мађарској је 17,80 динара за килограм – каже Саковић. – Цена брашна код нас је од 24 до 27 динара, па млинари сада имају зараду само захваљујући раније купљеној пшеници. Ако се тренд раста настави, може се очекивати да ће доћи до државне интервенције на тржишту, било одобравањем увоза без царине од 23 одсто, или интервенцијом из Робних резерви, пошто би се цена пшенице, а затим и брашна, могла одразити и на цену хлеба.
МРАЗПШЕНИЦУ би, како објашњава Денчић, сада могао да угрози само јак мраз, односно пад температуре на минус 20 или минус 25 степени, без снега.
– Срећом, такав сценарио је готово немогућ – додаје Денчић. – Самим тим, пољопривредници не морају да брину о томе, већ могу да се припремају за прихрану биљака, односно да раде анализу земљишта, како би пшеници дали адеквату смесу минералних ђубрива.
Новости
