Психолошке операције које се преко медија бесомучно и веома агресивно последњих година спроводе у Србији као да не примећују једино домаћи “интелектуалци” и “медијски стручњаци”. Масовно ментално тровање нације отишло је тако далеко да данас и најнеписменији у Србији схватају да су нам све државне и друштвене институције укључујући школе и медије – патолошке творевине.
Да ли сте се можда запитали зашто не можемо директно пред камерама – “уживо” да пратимо фамозне преговоре у политичком троуглу Ештон -Тачи – Дачић из Брисела и Приштине и да чујемо и видимо ко шта говори , ко чита оно што говори, ко се око чега и са чим слаже или не?
Можете ли да замислите, пошто нисте непосредан сведок разговора, да ово друштванце седи и ћаска о фудбалу и лепом времену, да би се након сат, два појавили пред камерама и дали изјаву коју им је нако са стране написао? Неко ко је као редитељ или сценариста, за кога нико у јавности не зна да је укључен у такозване преговоре.
„Највећи грех људског ума је веровати стварима без доказа“, записао је још пре седамдесет година енглески писац Алдус Хаксли, предосећајући или знајући тачно шта у будућности доноси ново информатичко друштво дрогираних тј. Храбри нови свет (глобалистички свет повезаних светских трговаца који дрогом и илузијама од малих ногу управљају људским животима и њиховим умом.)
Пошто је Нови свет (информатичко друштво), у које смо сви умрежени као у великој бази података којом располаже трговачка властела, већ увелико део наше стварности и ми смо практично одрасли у њему, погледајмо мало ширу слику наше реалности.
Дакле, на колико светских догађаја који су били ударне вести у медијима последњих неколико деценија, сте били лично сведок? Да ли сте видели авионе који су ударили у СТЦ у Њујорку? Можда сте видели Андерса Брејвика у Норвешкој како масовно убија кампере на острву? Или сте видели снајперисту који је пуцао уЂинђића 2003? Да ли сте видели неког бомбаша самоубицу како опасан експлозивом утрчава у аутобус пун путника у Лондону или у Тел Авиву? Или сте лично били присутни линчовању и убиству Моамера Гадафија? Да ли сте видели неког масовног убицу како утрчава у неку школу и пуца по деци? Чак ни масовног убицу из Велике Иванче нико у Србији није видео како убија и самоубија се.
Све су ово били догађаји којима нисте присуствовали, али сте потпуно уверени да су се баш тако одиграли како су то пренели медији. У ствари медији обичноинформације добијају од такозваних информативних агенција и само их преносе.Медији су само посредници, па новинари и нису сведоци догађаја. Већину информација не могу ни да провере. Логично, јер новинари седе у редакцијама и не знају где ће се нешто догодити да би били на лицу места. Када оду на “лице места”, након догађаја тамо их већ чекају “сведоци” који су спремни да причају у камаре и брзо добију извештај полиције.
Тек тада новинари имају прву слику догађаја и онда по њој даље могу да склапају своју новинарску причу. Информација информативне агенције, полиције и “сведока” (који обично не воле да им се објави име) постају као матрица за гоблен, у који ће новинар “убадати” свој новинарски текст.
Ако пажљиво прочитате сваки до ових новинарских извештавања и имате склоност да самостално расуђујете, поставиће вам се можда и питања која, за дивно чудо,новинара нису занимала.
Или су га можда занимала, али је уредник закључио да то не треба да се објави. Новинари знају да уредници имају последњу реч, и они зато и постоје. Дакле,говорити о слободи информисања, значи говорити о једном систему рада који се назива “област информисања“. Да ова област функционише како треба задужени су министри за медије. Тако информисање не значи и приказивање истине.
Коме су потребне информативне агенције
Да ли знате да информативном агенцијом Ројтерс управља банкарски картел са седиштем у Лондону, и да је ова приватна агенција коју је основао Пол Ројтер 1851. настала са идејом да се информисање у Великој Британији направи на принципу пропагандних памфлета какви су коришћени током велике европске револуције назване “Пролеће нација” , када су у “име народа” банкари широм Европе у 19. векурушили аутохтоне властелинске породице и онда на престоле доводили корумпиране чланове породица спремне на кооперацију са међународним трговцима и банкаримаи дајући им титуле краљева или успостављајући демократију. Наравно у свим овим “демократским државама” је управљала тајна агентура. Тако је средином 19. века у Европи наступало револуционарно “пролеће” у Француској, Немачкој, Италији, Аустрији, Данској, Румунији…Енглески престо је “прекомпонован” још у 17. веку са револуцијом Оливера Кромвела.
“Асошијетед прес”, са седиштем у Њујорку и испоставама широм света, пружа информације (матрицу за гоблен) за 2000 медија у САД (неформалној британској колонији) који онда од тога праве новинарски “гоблен“. Они су ти који знају када се и где оглашавао Осама бин Ладен након својих фамозних терористичких напада по грађанима САД.
Наравно, бин Ладен никада није терорисао богаташе и властелу, већ искључивообичан народ којима је тако утериван страх у кости и ојачаван полицијски апарат.Одбрана од овог зла је једино јака полицијска држава која ће надгледати сваког грађанина, јер се терористи управо тако крећу и понашају- као обични грађани. И то су грађани морали сами да закључе након свих грозоморних информација о тероризму које су им медији пласирали.
АДЛ (Антидифамацијска лига) која такође има седиште у Њујорку, има задатак да медијима у Израелу шаље информације о антисемистким испадима било где у САД или у свету. И медији у Израелу то без провере објављују. Тако Израелци закључују да читав свет мрзи Јевреје и да зато Израелци стално морају да буду у статусу резервне војске спремни на разне провокације и евентуалне терористичке нападе. И сви Јевреји света зато увек морају бити међусобно повезани, као деца у страху да се не изгубе.
Сејање страха и заблуда преко медија називају се психолошким операцијама. И оне су део арсенала специјалног рата. Просто објашњено: поставите кришом (преко неке тајне службе) експлозив у аутобус градског саобраћаја, дигнете га у ваздух (животи обичних људи за властелу су вредни као и животињски) и пустите информацију да се преко неког сајта огласила терористичка организација XY која прети да ће још дизати у ваздух аутобусе по граду тако што ће њихови бомбаши улазити у њих са експлозивом око појаса. И наравно држава ће морати да предузме мере, што значи да у сваки аутобус постави камере (купиће их парама из државног буџета) и онда ће се у сваки аутобус убацити по два,три полицајца који ће сваког путника пре него што уђе прегледати детектором (купљеним такође новцем порезника) и подразумева се да ћете морати и карту за аутобус одмах да покажете. И тако ће сеграђани возити под пуним обезбеђењем у пратњи полиције као робијаши. Уствари, живот данас у градовима је већ постао живот у полицијским логорима, баш као што су о томе писали Орвел и Хаксли.
Али, живети у логору код људи може створити непријатељско осећање и тензију, те може изазвати побуну. Зато се властела досетила да логор организује тако да ви као роб тога уопште нисте свесни. Тако ћете бити физички у ланцима, али ваш ум то неће регистровати, јер ће бити окупиран илузионистичким сликама демократије и грађанске слободе које га приказују као слободно биће. И то је најперфиднија и најсуровија превара коју су владарски умови (уз помоћ ватиканских духовних стратега) икада смислили од када постоји људска заједница. То је управо друштво дрогираних у коме ми данас живимо. За одржавање ове илузије најпре је потребно људима одузети моћ расуђивања односно свести што више људи на ниво животиња.
Животиње са фарме Великог Брата
Животиња је оно то се само храни, само се креће и размножава. Више врсте животиња које могу лако да задовоље своје животињске нагоне, способне су и да прекраћују вишак времена забавом и међусобним дружењем и игром. Знате да са својим ухрањеним кућним љубимцима морате да се играте, јер се од досаде унервозе. А умеју и да буду љубоморни и грамзиви.
Људи се разликују од животиња управо по томе што могу да стварају и расуђују, па људе не воде кроз живот нагони већ вера. Наравно, под условом да нису ментално заостали у развоју. И то су знали још древни владари и њихови свештеници који су им измишљали разне трикове како би им народ држали у покорности плашећи их загробним животом, у паклу и бодрили их рајским животом ако буду владару добри.
Зато је француски филозоф Дени Дидро још одавно записао: “Човек неће бити слободан све док и последњи владар не буде задављен утробом последњег свештеника”. Дакле, црква никада није служила народу, већ искључиво властели.
Фројдова теорија коју су у школама за робове промовисали модерни владари у 19. веку, пука је научна лаж, којом је властела настојала да код људи створи илузију о томе да су они само животиње које ходају на две ноге и стално потискују своје животињске (крокодилске) нагоне у свој “несвесни” део бића. И онда им се те слике из “несвесног” некако појављују у сновима. Једино су заборавили да вам кажу како вам се из “несвесног” никада неће појавити слике које никада нисте видели или о којима никакву информацију никада нисте добили. Да ли сањате како кљуцате зрневље као птица, или пасете траву као говедо, или роните под водом као крокодил да би сте уловили храну? Али, едуковани робови су у ову Фројдову “науку” поверовали.
Дроге мењају перцепцију
Алдус Хаксли (из познате грађанске интелектуалне енглеске породице) у свом делу “Врата перцепције” из 1956. године, описао је своје упечатљиво искуство проширења перцепције уз помоћ мескалина, психотропске супстанце која се природно ствара у неким врстама кактуса (пејот). Ова супстанца тако мења хемију мозга (прецизније фреквенцију појединих молекула).
Хаксли је тако описао “фантастичан” свет бљештавих боја , препун детаља које је могуће видети само под дејством оваквих супстанци. Он је веровао да је тиме ушао у један паралелни универзум који постоји упоредо са нашим, али ми нисмо у стању да га видимо. Тако је почео да машта о свету у коме би били уклоњени сви социјални филтери наше духовне перцепције и сва културна и морална условљавања и баријере и човек би се онда суочио само са својом природом и са реалношћу која нам је природно дата, а које смо лишени због друштвених стега, те живимо у једној ретушираној стварности пуној илузија које су временом потпуно усађене у наш ментални склоп.
Хаксли је очигледно био незадовољан нашом урођеном снагом перцепције онако како је то природа човеку одредила, јер нам није дала да видимо свет у фракталним детаљима и бојама и разноврснијим светлосним тоновима, да чујемо звук испод или изнад фреквенцијског слушног прага, није нам дала да осетимо чулима природу како је посећују бубе, гуштери или птице? И о томе је писао и интригирао своје читаоце.
Али зашто би смо ми то мењали? Зато што смо закључили, као Сатанисти, да природа није савршена? Или зато што је промена перцепције управо оно шта су желели владари за своје робове. Та перцепција света код нас робова мора да буде таква да не видимо да смо робови, да не видимо ланце, да не видимо да нас хране костима и хемикалијама, да не видимо да нас надзиру и прате наоружани полицајци, такозвани безбедњаци и разни шпијуни и агенти.
Да ли је Хаксли (чија је су књиге биле понегде и забрањиване) био само промотер Сатанизма нове религије богате лондонске властеле која је спремала Храбри нови свет (друштво дрогираних) или је само предосетио како се нека ментална препрека из људи може уклонити или им се “имплантирати” мењајући нашу перцепцију стварности? Али, ми смо данас управо продукт те промењене перцепције са којом је експериментисао Хаксли, а властела те експерименте спровела у стварност. Наша перцепција је заиста промењена и уз помоћ медија и стварних наркотика.Наркоманија није феномен који је настао сам од себе, како ће вам то растумачити “стручњаци”већ је намерно посејана.
Данас телевизија, књиге (обележене као “бестселери”), поп музика и поп идоли (суштински плиткоумни и безвредни појединци попут глумаца, музиканата и спортиста) постали су нека врста духовне дроге за масе која им је потпуно променила перцепцију света. Као допуна овоме иду заиста и разна наркотичка средства, која се масовно пласирају широм света посебно младим људима, док је полиција тобоже немоћна да спречи ову такозвану нарко мафију (иако је многима добро познато да се овим послом баве управо тајне службе многих држава којима невидљиво влада поменута властела).
Каква је данас популарна музика за масе? Има ли ту уопште музике или је у питању само један стално понављајући агресивни тонски пулс испуњен речима за који ми верујемо да је музика? Пробајте да са ла,ла, ла отпевате неки познати хит. Ако нисте у стању то значи да у њему нема музике. Знају ли милиони младих широм света данас шта је заиста музика и како она делује на хармоничан проток енергије у нашем организму? Перцепција музике је данас измењена. Она изазива агресивност и узнемирење и ми је тако и прихватамо. Ова “музика” нам је потребна да нас “подигне” као дрога.
Ако су у питању филмови, видите да у њима доминира насиље, секс, убиства, полиција, пиштољи, вриштање, свађа, катастрофе, ужаси...То је управо оно што ће вам и долазити у снове. Наше схватање “уметности” је данас промењено. Књиге морају бити написане лако, простим реченицама, са обавезним описом секса и са главним ликовима који имају неки конфликт или са самим собом или са другима. Леп и хармоничан приказ живота није занимљив за књиге, а читаво издаваштво и медије у свету настоји да контролише масонерија.
Ослобађање, ослобађање…
Ослобађање од застарелих моралних норми, ослобађање личности од укорењеног друштвеног утицаја, ослобађање деце од родитељског надзора, ослобађања мушкараца од доминантности, мужевности и снаге, ослобађање жена од потчињености и економске зависности, ослобађање од непотребног размишљања(“стручњаци ће то да раде за вас”) свело је огроман број људи данас на ниво домаћих животиња које се безбрижно играју и забављају док их газде хране (синтетичким костима, хормонима и генетски модификованом храном) и одржавају у лагодном духовном животу савремене цивилизације.
Данас многи људи – животиње чак и не знају да морају најпре да науче да размишљају и да ова вештина не долази природно сама од себе. Учимо да играмо фудбал и тенис, да возимо аутомобил, али не и да размишљамо. Тако стижемо до још једнеилузије- школа служи да нам у мозак имплементира тобоже научне чињенице, а које нити један професор или учитељ никада није могао да провери. Ми учимо да верујемо званично утемељеној “науци” и такозваним “стручњацима”. И зато је Фројдова теорија део школског програма.
Верујемо у речи и дела људи који су добитници “угледних” награда. Али ко им даје те награде и са којим циљем? Па , добијају их управо зато да би постали угледни. Нобелова награда је управо таква “угледна награда”. Без обзира што многа оваква “научна” дела немају везе са истином. Никола Тесла је, напротив, деценијама скриван из свих школских уџбеника.
Деца данас масовно комуницирају преко Фејсбука и Твитера и сетингују комјутерске програме, гледају ТВ и живе у виртуелном свету информатичког друштва. Ускратите им храну из супермаркета и затворите славину са водом и они неће знати како да преживе. Најмоћнији ПР агентуре данас су у ствариневидљиви центри који облику науку и јавно мњење на сасвим другачији начин него што то чини комерцијална пропаганда.
Ако пажљиво погледате данас све српске медије (које контролише масонерија) видећете да су забава, секс и спорт обавезно штиво. Разни ријалити шоу програми, немају за циљ ништа друго осим да вам у свест усаде такву перцепцију стварности (ријалитија): сви сте ви животиње које теже само да једу, забављају се, љубоморно се свађају, туку и интригаше. Секс је забава најпримитивнија. Сложеније забаве траже алатке, али животиња не уме да их направи. Зато сви медији у Србији морају да извештавају о догађањима на Фарми јер су сви српски медији само агентуре за спровођење ове психолошке операције. И модерна музика је зато симплификована- за животиње
Научно стварање јавног мишљења
У књизи “Труст Ус Wе’ре Еxпертс“, Џон Стаубер и Шелдон Рамптон скупили су мноштво података о томе како се научно ствара јавно мишљење у Америци. Чули сте већ много пута у вестима како је “јавност згрожена изјавом…”, или “догађај је изазвао велику пажњу јавности“. Наравно, овакве тврдње су пука измишљотина, јер јавност никада није имала могућност да утиче на уреднички одабир вести.
Јавно мишљење је увек само једна моћна поштапалица уредника како би оправдали наводно “свој” избор информација за презентовање јавности. Али бомбардовање одређеним и веома перфидно обрађеним информацијама и те како изазива ефекат код формирања мишљења појединаца просечне интелигенције.
Тако се у поменутој књизи, која прати утицај на јавност (ПР професију) у последњих 100 година, анализира и рад Едварда Л. Бернајса, који се сматра родоначелником “спина” (увртања информација).
Познате су његове белешке назване Пропаганда. Ова реч иначе води порекло од ватиканске организације за манипулисање верницима (Цонгрегатио де пропаганда фиде), а коју је основао Папа Гргур XВ у XВИИ веку. За своју пропаганду Бернајс је узимао идеје од свог ујака Сигмунда Фројда (који је људе поистоветио са животињама) и примењивао их у новој науци масовног убеђивања.
Али, уместо да открива скривене мисли из људског “несвесног” (као што је радиоФројд) он је користио исте тема како би створио илузију (са људским несвесним жељама) у које је имплементирао своје маркетиншке циљеве. Тако је секс постао веома важан у животу људи, добар заводљив изглед, фитнес, гардероба, друштвени положај…И све то је продавало цигарете, аутомобиле, храну и др.
У том смислу, најзанимљивија је позната Бернајсова реченица:
“…Они који манипулишу невидљивим друштвеним механизмом чине невидљиву владу која је истински владајућа сила у држави. Ми смо вођени, наш ум је моделиран у калупу, наши укуси су формирани, наше идеје је креирао неко за кога никада нисмо чули. То је логичан резултат начина рада по којем је наше друштво организовано. Огроман број људи мора функционисати на овом принципу како би се глатко уклопили у друштвену заједницу. У скоро сваком нашем делању, било у сфери бизниса или политике, у нашем друштвеном вођењу или етичком размишљању, ми смо вођени релативно малом групом људи која разуме менталне процесе и друштвене обрасце маса. Они су ти који вуку конце којима контролишу јавно мишљење”.
Ивона Живковић
©Гето Србија
материјал: Лист против мафије
