Данас се обележава Светски дан менталног здравља, а стручњаци за Н1 упозоравају да су грађани Србије, услед свега што им се дешавало претходних деценија, на ивици да нормализују живот у трауми. Психолози и психотерапеути саветују грађанима да отворено разговарају о својим проблемима.
Грађани Србије су у претходне три деценије преживели ратове, бомбардовање, санкције, драстичан пад животног стандарда, сиромаштво и борбу за егзистенцију. Психолог Марко Томашевић рекао је у Новом дану ТВ Н1 да све те ствари утичу на ментално здравље човека тако што отварају емоционалне ране.
Каже да је психолошко саветовалиште “Мозаик” спровело онлајн анкету која је показала да су поред ратова, грађани у великој мери трауматизовани сиромаштвом, те да је око 20 одсто испитаника навело да је у једном тренутку гладовало због немаштине, а реч је, како истиче, о људима који имају приступ интернету.
“То све оставља снажне последице, а не прича се о томе. Траума оставља дубље последице од стреса, емоционалне ране се теже зацељују”, указује Томашевић.
Гошћа Новог дана била је и професорка Невена Чаловска Херцов, породични психотерапеут и неуропсихијатар, која је упозорила да стрес има ружну особину да се акумилира, те да се проблеми не могу решити чаробним штапићем, већ да је потребна свеобухватна промена понашања целокупне друшвене заједнице.
“Знамо да је у свету четвртина до петина становништва угроженог менталног здравља. Можете замислити како је онда код нас где су се стабилизовала трауматска искуства. Ми смо на ивици да нормализујемо то да смо у трауми”, истакла је она.
Гости Новог дана изнели су податак и да је огроман број људи трауматизован негативним садржајем у медијима, и да сензационалистички начин извештавња наноси штету. Људи се, како објашњавају, онда уплаше и неће да причају о својим доживљајима, јер не желе да на тај начин буду представљени у јавности.
Професорка Чаловска Херцов подсетила је да процене говоре да ће до 2020. депресија бири на другом месту по учесталости од свих болести на свету, и објашњава да није човек тај који се променио, већ се променио начин живота, јер дневно примамо 1.000 пута више информација него раније.
“Човек није опремљен за све то, важно је правити селекцију шта је битно, а шта не. Истовремено је важна брига о физичком здрављу”, поручила је она.
Томашевић је додао да отуђивање доводи до већег ризика за менталне поремећаје, због чега је важно да људи причају о својим траумама, да знају да нису усамљени.
Заро је, надовезала се Чаловска Херцов, важно гајити квалитетне интерперсоналне односе са блиским људима.
“Подршка породице је важна. Некада је могућа помоћ и без стручњака. Није увек лек антидепресив и хоспитализација”, истакла је она.
Гости Новог дана рекли су и да се мења однос грађана према менталном здрављу и да психотерапеути, макар у градовима, данас имају више посла, али да су људи који им се обраћају и даље у великој мери стигматизовани.
Н1
