Треба ли политичари који ступају на државну функцију да прођу психотест, али и општи систематски преглед? Ово питање поново је данас отворио председник Нове странке Зоран Живковић, када је упутио у скупштинску процедуру Предлог допуна Закона о Влади.
Њиме он предлаже да сваки кандидат за члана владе, пре избора, мора парламенту да достави лекарско уверење о здравственој способности за заснивање радног односа у државним органима.
Таква пракса није Србији непозната, а постојала је у време владе Зорана Ђинђића.
Образлажући свој предлог, Живковић је навео да су у последњој деценији бројне одлуке владе и министарстава појединачно нанеле штету држави и грађанима.
– Предложене измене увећаће извесност да на високе функције у нашој држави не могу доћи особе које не испуњавају основне здравствене услове за њихово обављање – истакао је Живковић.
Интриге: Никада јавно о здрављу
Обавеза обавештавања јавности о здрављу највиших државних функционера у Србији, као ни у осталим бившим републикама, не постоји, као што, према Закону о раду, није неопходно ни да се при запошљавању доставља уверење о здравственом стању.
Међутим, сви кандидати за министре у Влади Зорана Ђинђића, непосредно пре избора владе, 2001. године морали су да иду на лекарске контроле у Војномедицинску академију. На томе је инсистирао сам Ђинђић. Свим кандидатима за министре урађен је тада ЕКГ срца, прегледана су им плућа, дали су крв и мокраћу, а потом су били подвргнути и психотесту.
На томе се, међутим, стало јер никада нису јавно саопштени резултати тих прегледа, а у јавности се потом дуго спекулисало да здравствено стање двојице министара није било задовољавајуће. О коме је реч, никада се, међутим, није открило, нити је ико од Ђинђићевих министара оставку поднео из здравствених разлога.
А грађани би волели да знају…
Неколико година касније, 2005. године организација Транспарентност Србије радила је истраживање које је показало да грађане најчешће интересује здравље оних који им воде државу.
Према истраживању, више од половине анкетираних је на питање шта би од података о функционерима обавезно требало да буде доступно јавности одговорила да су то подаци о њиховом здравственом стању.
Прецизније, чак 78,5 одсто оних којима је битно здравље политичара, нарочито интересовање показало је за њихово душевно стање.
Дебата о томе да ли политичари приликом кандидовања за неку функцију или приликом ступања на државничку дужност треба да поднесу и уверење о здравственом стању траје већ дуго. Још почетком деведесетих је на Конгресу психијатара Југославије било опречних мишљења.
Према једном од њих, сви политичари би требало да прођу стандардизовани интервју, који би указивао на црте личности које треба пратити, и да доставе личну и породичну анамнезу. Према другом схватању, то би било задирање у приватност, које није неопходно у демократским системима.
Соња Тодоровић , Танјуг, Блиц
