Здравствени радници широм света најављују да би прва испитивања људи на вакцину против вируса зика могла да почну током ове године. Само клиничко испитивање, међутим, може да траје више од годину дана.
У међувремену, истраживачи покушавају да избегну замке које су искусили за време епидемије еболе, када је већина испитивања почела сувише касно; инфекција је била у значајном паду, тако да није могло да се поуздано докаже да ли вакцина може да делује превентивно.
„Мислим да то неће бити случај и са зика вирусом; не верујем да ће испитивање бити отежано због недостатка случајева”, каже Ентони Фаучи, директор Националног института за алергије и инфективне болести у САД.
Група научника, државних званичника и представника правног сектора разматра ових дана у САД начине помоћу којих би се убрзао развој вакцине, побољшала дијагностика и лечење инфекција изазваних вирусом зика, који се шири америчким континентом.
Интензитет инфекција изазваних зика вирусом може такође да ослаби временом, јер је већина заражених људи развила имунски одговор и не може поново да оболи, али чак и у том случају „биће потребна рутинска вакцинација како би се инфекција држала под контролом”, напомиње Александер Пресиозо, директор клиничких испитивања на Инстутуту „Бутантан” у Сао Паулу, у Бразилу.
Те мере се примењују зато што инфекције које изазивају комарци, попут зике, денге или жуте грознице, имају тенедецију да се појављују у таласима и да угрозе осетљиви део популације, на пример, децу.
Институт „Бутантан” у Бразилу налази се међу осамнаест светски агенција и компанија које развијају вакцину против зика вируса.
Њихов експериментални производ базира се на мртвој вакцини, која садржи нежив микроб, у овом случају зика вирус, који би по плану требало да буде тестиран на људима до 2018. или 2019. године.
Вакцина за најугроженије
Према мишљењу стручњака, ʼмртвеʼ вакцине представљају најсигурнији облик имунизације за труднице, које су посебно на удару овог вируса. Додатно, појава микроцефалије или „мале главе” код беба доводи се у везу са зика инфекцијом. Неживи микроби делују тако што наводе вакцинисани организам на стварање антитела, на начин који треба што мање да одудара од реакције на природну инфекцију.
Група експерата је у име Светске здравствене организације недавно изнела став да је развој мртве вакцине за жене које могу да остану у другом стању приоритет истраживања.
Наравно, испитивања других облика вакцина такође су добродошла. На пример, Национални институт за здравље (САД) развија ДНК вакцину, у којој је изолован генетички материјал вируса зика, одговоран за производњу критичних вирусних антигена; када се убаци у организам, доспева у ћелије домаћина и тера их да произведу жељене антигене.
Тако се цео организам претвара у погон за прављење антигена. Нова технологија употребљена је раније за развој прототипа вакцине против грознице западног Нила. „Национални инстутут за здравље ускоро ће почети са производњом вакцине која ће бити клинички испитана на здравим волонтерима у САД. Уколико све прође како треба, вакцина би требало да буде тестирана и у земљама захваћеним вирусом зика “, рекао је Фаучи за часопис „Нејчер”.
Ипак, ʼна дуже стазеʼ живе вакцине у којима су ослабљени узрочници, тј. микроби, тако да могу да се размножавају у организму вакцинисане особе, али не могу и да изазову болест; обезбеђују дуготрајан имунитет и зато су најефективније, сматра Пресиозо и објашњава да је то зато што „у односу на друге вакцине, најприближније опонашају природни пут инфекције у организму”.
Зато сада неколико агенција и приватних компанија у свету развија и живу вакцину против вируса зика, укључујући и једну која би заштитила људе од зика и денга вируса заједно.
С обзиром на то да развој оваквих вакцина захтева веома сложен процес, извесно је да клиничка испитивања неће почети пре 2017. године. Због тога се у Бразилу разматрају друге стратегије ‒ „покушавамо да сагледамо шта све можемо да учинимо како би се ширење инфекције ставило што пре под контролу” ‒ наглашава Пресиозо.
РТС
