ПУЦА ШВАЈЦАРСКИ МОДЕЛ Вучићеви медији већ говоре о новом смањењу пензија!

Да ли ће пад привредне активности и смањена уплата доприноса утицати на примања најстаријих. Не очекује се раст плата виши од 5,4 процента, па ће се и висина чекова томе прилагођавати, пишу режимске Новости које уређује Милорад Вучелић.

Очигледно је да ће услед економске кризе раст зарада ове године бити далеко мањи него у претходних неколико година, када су оне расле готово 10 одсто годишње. Ове године се не очекује раст виши од 5,4 процента, а на тај начин ће се и висина пензија аутоматски прилагођавати економској кризи и буџетским могућностима.

Професор др Милојко Арсић, са Економског факултета у Београду, каже, за „Новости“, да ће додатна средства, која су потребна за финансирање пензија, бити обезбеђена кроз повећане трансфере из буџета Србије, тако да не постоји ризик од њиховог смањења у наредном периоду.

– Ребаланс буџета садржаће повећане трансфере за ПИО фонд, који ће бити одређени тако да надокнаде процењени пад прихода од доприноса – каже наш саговорник. – Иако држава није обезбедила средства за финансирање фискалног дефицита и рефинансирање главнице јавног дуга, нити је објавила план како ће то урадити, ризик од кашњења исплате пензије је мали. Процењује се да ће у случају недостатка финансијских средстава каснити у измирењу обавеза према добављачима, корисницима субвенција, док ће исплата примања најстаријих имати приоритет.

Најава промене швајцарске формуле само месец-два након што је усвојена, за професора Арсића фискално је неодговорна. Такве најаве су биле резултат краткорочног размишљања, према коме ће повољне прилике у привреди вечно трајати.

– Добар пензијски систем треба да буде такав да може успешно да прође кроз привремене застоје привреде, али и озбиљније кризе, уз редовну исплату пензија, без њиховог смањивања, а да при томе јавни дуг остане одржив. У околностима актуелне кризе, али и оним које се очекују да ће постојати у наредних неколико година прилично је сигурно да држава неће имати новца да додатно повећа издашност пензијског система, а као успех би требало да се сматра то што би се пензије редовно исплаћивале према швајцарској формули.

И професор др Љубодраг Савић сматра да би требало да будемо задовољни и да сматрамо успехом уколико ову годину завршимо без смањивања пензија.

– Недостатак новца у каси ПИО фонда због мање уплате доприноса држава ће морати да надомести као и до сада – каже професор. – Некада су те дотације ишле и до 50 одсто, а непосредно пре кризе спустиле су се на трећину укупног новца који се издвајао за њихову исплату. Сада ће држава морати до средстава да дође емисијом хартија од вредности на домаћем и страном тржишту.

Наш саговорник напомиње да је из државне касе на сервисирање кредита из претходног периода ишло од три до три и по милијарде евра, а сада ће морати још толико да се обезбеди да би се спровеле најављене економске мере. Проф. Савић сматра да се највероватније неће догодити 2014. година и смањење пензија, пошто је стање у привреди у односу на тај период много боље.

– Суштински смо се захваљујући тим мерама опоравили и успели да успоставимо економски систем који може добро да функционише. Наша економија је ишла у добром правцу, али у овом тренутку морамо да размишљамо реално. Не можемо се више ослањати на стране инвеститоре који такође у време кризе спасавају главу. Мислим да ће се неке земље наћи у још необранијем грожђу од нас, пошто се код нас добар део економије ослања на домаће тржиште. Надам се да смо се сада опаметили и да ће убудуће држава неке производње држати под својом контролом.

Проф. Савић сматра да се у усклађивању пензија неће у наредном периоду одустати од швајцарске формуле, али не верује да има простора за њену надоградњу и повећање чекова најстаријих.

ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ ЈОШ 28 МИЛИЈАРДИ

Професор Милојко Арсић објашњава да су у овој години, у којој су економске прилике у Србији врло тешке, пензионери добили ванредну помоћ од 4.000 динара, а најављено је додатних 100 евра.

– Укупан износ додатних средства која ће добити најстарији у првој половини ове године износи око 28 милијарди динара. При томе та средства неће бити исплаћена из државних резерви, него из задуживања државе, а тај дуг ће са каматом платити грађани Србије у наредним годинама. Иначе, јавни дуг Србије ће у овој години порасти за две до две и по милијарде евра, а свака додатна исплата пензионерима би значила његов даљи раст – сматра проф. Арсић.

ММФ СЕ НИЈЕ ПРОСЛАВИО

У својим пројекцијама, по мишљењу проф. др Савића, Међународни монетарни фонд се није баш прославио, па не би требало да се превише ослањамо на њихове прогнозе. – Људи у Србији их прецењују. Треба нам оптимизам у оваквој ситуацији, али не би сметало да унесемо мало више реалности у прогнозе – каже он.

Новости.рс