БЕОГРАД, 28.06.2011
– Гадафијев режим има проблем са Западом још од 1972. године када је оптужен да је главни финансијер покрета који је извршио масакр на олимпијади у Минхену
– Тек маја 2006. САД су поново успоставиле дипломатске односе са Либијом, након објављивања програма Триполија за масовно уништење хемијског оружја
Пуковник Моамер ел Гадафи (70), за којим је Међународни кривични суд у Хагу данас издао налог за хапшење на основу оптужби за злочине против човечности, на челу Либије је скоро 42 године.
Гадафи влада земљом чији је службени назив Велика Социјалистичка Народна Либијска Арапска Џамахирија од 1. септембра 1969. године, када је на челу побуњеничког “Савеза слободних официра” срушио краља Идриса, који је протеран у Египат. Почетком шездесетих година прошлог века завршио је официрску школу у Уједињеном Краљевству и у једној војној диктатури сам преузео власт у земљи.
Од краљевства, формирао је државу по специфичном социјалном моделу. Гадафијеви проблеми са Западом почели су још 1972, када су у септембру палестински терористи убили у Минхену 11 израелских спортиста, учесника Олимпијских игара, које су претходно отели. У 24-часовној пуцњави на аеродрому, погинула су и четворица терориста и један западнонемачки полицајац.
Медији у свету оптуживали су Гадафијев режим да је главни финансијер покрета “Црни септембар” који је извршио тај масакр, па је дошло до захлађења односа Запада и Либије. Марта 1982. године САД су објавиле забрану увоза либијске нафте и извоз америчке технологије за индустрију нафте Триполију, због Гадафијеве подршке Палестинској ослободилачкој организацији. Европа није подржала одлуку Америке.
Две године касније, у Лондону је убијена жена-полицајац испред либијске амбасаде док је дежурала за време антигадафијевских демонстрација. Истрага је утврдила да је убијена из митраљеза из зграде амбасаде, али су се либијске дипломате позвале на дипломатски имунитет и – само биле протеране.
Инцидент је довео до прекида дипломатских односа између Либије и Британије, одакле су стизале и оптужбе да Гадафи подржава Ирску републиканску армију. Од јануара до марта 1986. САД су нападале либијске патролне чамце током сукоба због приступа заливу Сидра, за који је Либија тврдила да припада њеним територијалним водама.
Већ у априлу у експлозији у дискотеци у Западном Берлину погинуло је 60 људи. Дискотеку су често посећивали амерички војници, а Либија је оптужена да је организатор тог терористичког напада. Амерички председник Роналд Реган наредио је 15. априла 1986. велике ваздушне нападе на Триполи и Бенгази, назване “операција Кањон Ел Дорадо”.
Две године касније, 1988, за подметање бомбе у авион “Пан Америкена” – када је у експлозији изнад шкотског града Локербија погинуло 270 људи, већином Американаца – оптужена су двојица Либанаца. Гадафи је тада одбио да потпише њихово изручење САД или Великој Британији, после чега су Либији уведене вишегодишње економске и политичке санкције.
После више од деценије, 1999. године, након посете генералног секретара УН Кофија Анана Триполију, суспендоване су санкције УН, али су америчке санкције Либији остале на снази још неколико година. Гадафи је крајем 2003, након збацивања Садама Хусеина са власти у Ираку, објавио да је његова земља имала активан програм оружја за масовно уништење, али да је решио да дозволи међународним инспекторима да дођу у његову земљу да би га надгледали и уништили.
Тек маја 2006. САД су поново успоставиле дипломатске односе са Либијом, након објављивања програма Триполија за масовно уништење хемијског оружја, па је Либија уклоњена са листе нација које подржавају тероризам. Демонстранти у колони кренули су 15. фебруара 2011. године у Бенгазију ка владиним зградама, бацајући камење и молотовљеве коктеле и палили возила. Убрзо су се протести који имају политички и социјални карактер проширили из источне Либије на Триполи.
Гадафија су убрзо почели напуштати бројни сарадници, а побуњеници су у року од неколико дана заузели неколико градова. Савет безбедности УН је 27. фебруара једногласно усвојио резолуцију којом се против Либије уводи ембарго на увоз оружја и одобрава кривични поступак против Гадафија на Међународном кривичном суду за ратне злоцине.
Бомбардовање Либије почело је 19. марта, на основу резолуције Уједињених нација 1973 којом се дозвољава употреба употреба силе у Либији да би се заштитили цивили. Под НАТО командом, главне ударе на либијској територији спроводе Француска и Британија.
{Тањуг АП фото/Пjер Паоло Kито }
