Пуни смо кафића, а нигде фабрика!

БЕОГРАД – Угрожен опстанак нације.

– Српски проблем је већи него што политичари хоће да га представе народу. Руши се конструкција, а радимо фасаду. Морамо се вратити на темељ да се кућа не сруши – конципирати јефтину, ефикасну, просвећену, некорумпирану, одрживу државу – каже у интервјуу за Курир Миодраг Зец, професор економије на Филозофском факултету у Београду.

♦ Шта је највећи државни проблем?
– Косово, које ће се пре или касније решити. Значајније, не ваља начин креирања друштвеног производа. Имамо услуге, а немамо индустрију. Не можеш у граду имати по 17 кафића, банака и партија, а ниједну фабрику. Већина људи не плаћа порез, најбогатији су највећи дужници. Сива и црна економија имају огромно учешће, а ствара се клима да ће дугови бити опроштени. Грађани имају имовину која је велика и за европске прилике – куће, станове, викендице – али не и плате и пензије, макар грејање да плате.

♦ На шта вам личи српска привреда?
– На казан у који нико неће ништа да стави, а сви се боре за кутлачу. На шлепер чији је мотор мали и у квару, а каросерија претрпана (не)потребним стварима, и сви се боре за волан. Предузећа имају погрешан баланс између фиксне имовине и опреме, немају адекватну производњу и, ако се то не промени, кредитима се не могу одржати. Личе на организам који има лош метаболизам – што више једе, све је мршавији. Више трошимо него што производимо, увозимо више него што извозимо… То стање је неодрживо, угрожен је опстанак државе и нације.

♦ Шта је решење?
– Треба нам влада склона реформама, која се неће водити паролом „Ја ћу наћи паре па ћу дати“, него она која ће рећи да паре морамо зарадити. Списак проблема мора висити на зиду свих кабинета како би се сваки министар сваког јутра питао шта је јуче урадио да се ствари реше.

♦ Има ли ова влада капацитет за ту реформу?
– Дачић се бави проблемом КиМ и ЕУ, Вучић неопходном борбом против корупције, а Динкић економијом, у којој су начињени најмањи помаци јер је успостављена погрешна дијагноза да је наша привреда неликвидна и да је треба стимулисати кредитима. Зато и лечење личи на методе из средњег века: шта год ти фали, дају ти пијавицу – кредит. Кад све стигне на наплату, неће бити пара, срушиће се систем.

♦ Има ли излаза?
– Излаз је фундаментална реформа. Мора се кренути од образовања. Образовани су изложени вишегодишњем егзодусу. Ово мало што је остало није довољно за један добар универзитет. Треба нам 100 врхунских доктора, а производимо их 1.000, и онда они најбољи оду на Запад, а остају они који, уместо да ваде бубрег, секу ногу. Угледајмо се на Немачку, која мисли о свом напретку. Они су у 16. веку имали справицу за круњење кукуруза, а Србин и даље дере дланове. Кад Немац коље прасе, има 100 ножева, а Србин једним ножем сече славски колач, иде у рат, коље прасе.

Пасуљ скупљи него у Азербејџану

♦ Кад ће грађани живети боље?
– Пореска и монетарна политика морају дати решење, иначе ће у Србији остати порески корисници буџета, а обвезници побећи. Не можемо имати мале плате, а скуп рад – порезе и доприносе. Оборимо порезе на рад. Зар не можемо произвести пасуљ јефтиније него Азербејџан? Наш ресурс је земља.