Пуниша Рачић

” Па , добро , онда нам кажи колико су литара крви Срби пролили па да ти платимо у злату…” посланик Пернар је добацио Пуниши Рачићу.

Тачно у 11.25 минута 20. јуна 1928 – запраштало је пет хитаца из старог револвера “штајнер” , кога је Рачић добио на Брегалници.

Први метак погоди Ивана Пернара у груди , други метак погађа Басаричека , трећи Стјепана Радића у трбух, четврти у подлактицу Гранђу ( хтео да спасе Светозара Прибићевића) . Пети метак погодио је Павла Радића ( синовац Стјепанов). 
Рачића су Срби заробили и осудили на 20 година . Склонио се из затвора када су дошли Немци , преживео борбе за Београд , а онда је стрељан одлуком партизанског преког суда.

“Мој отац Пуниша Рачић рођен је 1886 г. ( речи су Маре Вуксан , ћерке Пунише Рачића ). Борио се са Војводом Вуком у елитним четничким одредима. Био је храбар човек о чему сведочи гомила одликовања која на жалост , нису сачувана . А и како би када су 17. октобра 1944 банули партизани и оца извели из куће. После месец и по , дошао је код нас човек који је био са њим у истој ћелији у Бањичком логору и саопштио да су ми оца стрељали. За гроб му никада нисмо сазнали .“ 

сочињеније : хаџи Милан Арсеновић