Тешка економска ситуација, мноштво становништва које живи на ивици егзистенције, али и примамљива зарада, најчешћи су узроци нелегалних експлоатација шумског богатства Србије. Јер због велике распрострањености, шумама је немогуће обезбедити заштиту. Процена вредности нелегално посеченог дрвета у државним шумама Србије годишње износи око 250.000 евра, а у приватним шумама је 10 пута већа.
Шумско богатство у Србији простире се на више од 2,25 милиона хектара, што је сврстава у средње шумовите земље. По степену шумовитости, од око 29 одсто, Србија се уклапа у светски просек од 30 процената, али је знатно испод европског нивоа, где шумовитост достиже 46 одсто. У државном власништву је 51,5 одсто (око 1.250.000 хектара) шума, 48,5 одсто (око 1.150.000 ха) је у приватном поседу. Државним шумама газдују јавна државна предузећа која су територијално организована на пет нивоа (предузеће, газдинство, шумска управа, ревир и рејон). Најнижи ниво покривају шумари који обављају и послове шумских чувара.
У државним шумама, према наводима из студије проф. др Бранка Главоњића са Шумарског факултета у Београду, највећи број нелегалних активности се односи на шумску крађу и криволов. Дрвокрадице су најчешће из локалног становништва, а краде се најчешће у државним шумама које су у близини села и градова или у мањим комплексима који су окружени приватним поседом. На мети је огревно и техничко дрво (огромни трупци), различитог квалитета. Откривене бесправне сече у државним шумама, којима управља ЈП Србијашуме, а газдује са око 90% државних шума Републике Србије, износе годишње више од 12.000 кубних метара дрвета.
Приватне шуме представљају сложенији проблем. Власници су неорганизовани, најчешће живе у граду или иностранству, не постоји организована служба чувања, а има и оних власника који неплански секу своју шуму како би дошли до прихода. Званично се, према папирима, годишње посече око 800.000 кубних метара огревног дрвета, међутим, процена је да се у приватним шумама посече чак два милиона кубних метара дрвета. Већина крађа се и не пријави јер су власници шуме одавно одсељени у друге крајеве Србије. Поједине породице су праве организоване групе које дневно украду и по 20 кубика дрвета које продају за огрев.
Шумовитост по становнику:
Србија 0,3 ха
Хрватска 1,38 ха
БиХ 1,38 ха
Финска 5,91 ха
Норвешка 6,93 ха
Русија 11,1 ха
Бесправна сеча стабала кажњава се на основу Закона о шумама, а казне за физичка лица крећу се између 10.000 и 50.000 динара, а судски процеси веома дуго трају. По закону постоји дело пустошење шума, кад неко искрчи или посече шуму која је под заштитом, макар била и његово власништво, и шумска крађа – кад неко посече више од једног кубног метра дрвета да би се окористио. Највиша затворска казна је до три године. Међутим, кад се погледа примена закона у пракси, у 2006. години од 3.438 поднетих прекршајних пријава процесуирана је тек трећина, а од 178 кривичних пријава обрађена су само три предмета! Чак и када суд донесе пресуду са казном од неколико десетина хиљада динара, оптужени тражи додатно вештачење о причињеној штети. Тако се цео процес одлаже у недоглед, а лопови несметано брсте српске шуме. Просечан шумокрадица у Србији је мушкарац, стар до 40 година, који је остао без посла у фабрици. Има половну моторну тестеру за сечу и трактор за превоз. У крађу шуме одлази са братом или са сином као помагачем.
И да плате казну од 50.000 динара крадљивци трошак могу да надоместе за један дан. Тако су шуме Крстивоја Петровића у Пискаљу, подно планине Видојевице, већ неколико година на удару шумокрадица. Почели су са по неколико кубика годишње, да би прошле јесени, у само једном дану, потпуно очистили скоро пола хектара. Посечено је 228 стабала, што чини преко 40 кубика дрвета. Прошле године је малолетни дрвокрадица из Петровца на Млави убио хицем у груди Милана Лазаревића, власника шуме који је у пола шест ујутро затекао тројицу како краду дрва. Када им је Милан запретио полицијом, младић је извадио пиштољ и испалио му хитац у груди, а затим наставио да краде дрва и товари их на трактор.
Годишње се нелегално посече 12.000 кубика државних шума
За прва три месеца 2014. године у шумској управи у Бољевцу пријављено је чак 20 шумских крађа. Зорану Банковићу из села Вратарница код Зајечара су за само неколико дана исекли и оодвезли два хектара борове шуме и том приликом му нанели штету од око 3.000 евра.
Бесправне сече најинтензивније су у државним газдинствима која се граниче са Косметом, где је приступ пограничним деловима отежан, а то су Врање, Куршумлија, Лесковац, Рашка и Лепосавић. Укупна количина бесправно посеченог дрвета која је регистрована у овом делу Србије износи годишње око 5.463 кубна метра или 46 одсто од укупне количине крађе дрвета у државним шумама Србије. Иначе, последњих година Албанци све чешће прелазе административну границу да би ноћу крали дрвеће на српској територији. У атару села Тачевац у општини Куршумлија прошле године два Албанца су пуцала на полицајце који су их затекли у крађи шуме, и затим су побегли у правцу административне линије према Косову. Група албанских шумокрадица пре две године пуцала је рафалима из аутоматског оружја на патролу Жандармерије у атару села Мердаре, где су их затекли са посечених 200 стабала. Жандарм Стеван Синђелић убијен је крајем августа ове године када је у њега пуцао Албанац са Космета који је учествовао у организованој крађи шуме у околини Мердара. Када је премијер Александар Вучић изјавио да српска Жандармерија неће више 10 пута упозоравати косовске лопове да баце калашњикове, него само једном, Едита Тахири се заложила за менталну реформу српског друштва и назвала то “кршењем добросуседских односа и кршењем Бриселског споразума о слободној циркулацији људи, робе и идеја”.
Сутра – Пустошење природног богатства (2): Тутње камиони у глуво доба
Р. Лончар – Вести
фото: Д. Ђорђевић, З. Дедић
