Пустошење природног богатства (4): Збогом стогодишња стабла

У протеклих 10 година дрво се нелегално сече широм Пчињског округа. Сада је ситуација гора него икада. Из удружења Зелена мрежа Пчињског округа упозоравају да је најугроженија букова шума, а критична подручја су на планинама Кукавица и Козјак, на рејону Власине, Петрове горе изнад Врањске Бање.

Раде Василев, председник удружења, каже да је важно спасити шуме на планини Козјак јер спада у другу категорију заштићених природних добара. Ђока Маринковић, потпредседник удружења, тврди да је највећи проблем то што техничко дрво одлази у огревно, односно у нижу категорију.

У Шумском газдинству Врање кажу да су на овој планини шуме црквено власништво и да нису надлежни за њих.

– У првих шест месеци ове године поднели смо 201 пријаву за шумску крађу. Тај број је мало виши него у истом периоду у претходне три године – навео је Срђан Николић, заменик директора Шумског газдинства.

У Зеленој мрежи сумњају да постоји договор између дрвокрадица и надлежних, па се зато не кажњавају они против којих су поднете пријаве. Са друге стране, у Шумском газдинству истичу да пријаве прослеђују тужилаштву и ту се њихова надлежност завршава.

Ко пустоши шуму на планини Козјак? Епархија врањска је почетком 2010. године повратила власништво над око 800 хектара шуме. Шуму у законом заштићеној долини Пчиње је дала под закуп фирми Форнет из Београда, наводном експертском друштву за газдовање шумама. Зелена мрежа их оптужује да су до сада посекли дрвећа за око 140.000 евра.

Из Епархијског управног одбора не желе да одговоре на питање о пустошењу шума, ни да ли су неке особе запослене у епархији предмет истраге. Детаље предочавају Василев и Маринковић, уз напомену да су наводну бесправну сечу манастирске шуме на Козјаку испитивали полицијски инспектори привредног криминала из Врања. Њих двојица су у име удружења потписали кривичну пријаву против руководиоца заштићеног подручја Игора Алексића, те републичког инспектора за шумарство и ловство за Пчињски округ Виктора Филиповског. Зелени у пријави сумњиче поменуту двојицу за злоупотребу службеног положаја. Пријем ове пријаве у Основно тужилаштво потврдио је заменик тужиоца Трајко Наумовић.

– Од 2010. до 2012. године – наводи се у кривичној пријави – у ревиру манастира Прохор Пчињски посечено је 3.000 до 4.000 кубика огревног и техничког дрвета у неутврђеној вредности. Сеча траје и даље без икаквих сагласности и контроле, иако се ради о заштићеном подручју друге категорије под ингеренцијом Епархије врањске.
Кривична пријава је, појашњавају Зелени, поднета против Алексића и Филиповског јер је неконтролисана сеча спроведена уз њихово знање.

– Они су – тврди Василев – фирми која је извршила бесправну сечу издавали тзв. пропратнице с циљем легализације такве сече. А посечена су, што смо и сами установили на лицу места, потпуно здрава стабла, тако да то није тзв. санитарна сеча. Нека дебла су огромна, са више од два метра у пречнику, стара по неколико стотина година. Овде је сеча забрањена јер је реч о заштићеном подручју.

Међутим, у целој овој ствари постоји један проблем. Шумом на Козјаку, која се налази у склопу ПИО Долина Пчиње, не сме да газдује ко како хоће. Наиме, Долина Пчиње од 2.600 хектара проглашена је пределом изузетних одлика, јер су у питању шуме храста сладуна и цера, букве, црног јасена.

Снег је кривац

Директорка предузећа Форнет Јелена Марковић одбацује сваку сумњу да се то предузеће бави нечим незаконитим у манастирској шуми на Козјаку.

– Нисмо секли здраво дрвеће. Године 2010. чак нисмо ништа посекли. У 2011. имали смо сече само по мишљењу и одобрењу Завода за заштиту природе. Посекли смо 2.500 кубика. У прва три месеца 2012. било је много снега који је оштетио део шуме. Шумарски инспектор нам је наложио да приоритетно спроведемо санитарну сечу преломљених и изваљених стабала, што смо и учинили. То је још неких 1.500 кубика – изјавила је Марковићева.

Сутра – Пустошење природног богатства (5): Циглом и секиром на шумаре

Д. Ђорђевић – Вести

фото: Д. Ђорђевић