„Не бојим се од вражјега кота, нека га је ка на гори листа, но се бојим од зла домаћега“ – Његош
Некада давно се из Србије у Европу путовало царским друмовима. Без обзира где је путник кретао. Ка северу, југу, истоку, западу. Данас путник из Србије који крене пут Европе путује друмом од стиропора. Стиропор је данас основни грађевински материјал српских мајстора и калфи. Оних који су окупљени око велике идеје уједињене Европе. Мало је теже ових дана наћи то јединство у тој самој Европи, бар оном њеном западном делу који себе назива европском унијом и који има претензију да себе сматра јединим представником европског континента. Данас тамо не
постоји никакво јединство. Ни када је реч о заједничкој економској политици, ни када је реч о заједничкој валути и монетраној политици, нити када је реч о политици безбедности. Та уједињена Европа се распада по свим саставним и раставним деловима. Што је било и за очекивати јер је једина конкретна и реална вредност око које се окупљала и окупља та група европских мајстора и калфи била профит. Једном речју новац. Ту никаквих других вредности нема. Духовне вредности те данашње Европе треба тражити у поновном васкрсу пред-хришћанског паганизма. Та Европа
није економски и политички дизајнирана да би унапредила животе њених грађана и народа који исту сачињавају већ да крупном капиталу омогући још веће профите и контролу тржишта. Сведок томе су чињенице о никада већој незапослености у свим земљама тог европског савеза, нестајању средњих класа у истима и сиромаштву које је достигло незапамћене размере.
Главни политички и економски мотор те Европе је данас Немачка. Јавни дуг Немачке данас износи око две хиљаде и триста милијарди евра што је негде око 85 одсто немачког БДП-а. Сваки Немац данас дугује око 25.000 евра. Немачке банке и финансијски систем налази се данас у много горем стању него рецимо америчке инвестиционе банке браће Леман и Бер и Стернс које су 2008 године на самом почетку економске кризе банкротирале. У време колапса и банкрота америчке инвестиционе банке браће Леман (1) ликвидност (leverage) те банке био је у односу 31:1. То значи да је на сваких 31 долар материјалних средстава банке у њеним књигама постојао само један долар опипљивог капитала. У првом кварталу 2011 године ликвидност Дојче банке била је у односу 40:1 што је много горе него у време банкрота америчких инвестиционих банака. И нису само у питању немачке банке. Слична ако не и гора ситуација је и у француским банкама. У задње три године главни посао Европске централне банке није био спашавање Грчке, Шпаније и Португала већ управо немачких и француских банака. Ту је наравно и веома занимљиво питање индустријског раста који је у Немачкој бар у другој половини 2012 године у стагнацији. Укупан јавни дуг еврозоне је прешао десет хиљада милијарди евра (ten trillion us). Комбиновани јавни дуг свих земаља чланица еврозоне данас износи око 90 одсто њиховог заједничког БДП-а.
Но да се вратимо ми нашем српском путу од стиропора. Оном чија је изградња почела 5. октобра 2000 године. Изградња тог пута од стиропора почела је издајом народа и државе од стране српских елита. Српске елите су тада де факто и де јуре издале народ и државу. Могу они то данас завијати како год хоће али стоји чињеница да су за потребе страних сила и њихових специјалних служби организовали и извршили оно што је познато као „меки“ државни удар. Једина разлика које је постојала између припадника тих српских елита је мотивација којом су се водили приликом
издаје. Било је веома мало оних који су то урадили зарад некаквих идеолошких или догматских разлога. Велика већина учествовала је у тој издаји зарад остваривања материјаних интереса. Радили су и раде против сопственог народа и државе за новац. То је била и остала њихова главна мотивација. Новац. Оно што се данас дешава само је логичан резултат те издаје почињене пре дванаест година.
У мају ове године Србија је добила нову власт. Та власт је васпостављена на изборима које су обележиле тешке крађа и куповина гласова бирача. Та крађа и куповина гласова осиромашених и пауперизованих грађана била је основа расподеле нове власти која је уследила после мајских избора. Поред страховито много доказа о крађи гласова и чињенице да је чак и (2) Програм за развој УН (УНДП) за Србију установио да је преко 1.000.000 грађана Србије подмићено како би гласало на изборима, јавно тужилаштво није отворило истражне радње по тим питањима и њихов коментар се углавном сводио на то да они немају кометара. Та прича о крађи и куповини гласова грађана није битна да би се евентуално тражило поништење тих избора. Та крађа и куповина гласова много је битнија јер говори доста о легитимности и легалности ново-васпостављеног српског режима.
Једно од предизборних обећања садашњег српског режима било је ће изнети на светлост дана све договоре и документа која су потписана током преговора у вези Косова и Метохије а које је водио онај несрећник Борко Стефановић. Иако је од почетка тих преговора у Бриселу прошло више од годину дана српска јавност је до данас ускраћена да се упозна са садржином тих договора. Садашњи марионетски режим не само да није испунио своје предизборно обећање већ је у наставку тих преговора отишао и много даље. Без икавог правног основа садашњи марионетски режим потписује споразум о интегрисаном управљању границом (integrated border management). Тај споразум је у име садашњег владајућег режима потписао Дејан Павићевић и то у септембру ове године након чега је почела његова убрзана примена. Небулозе садашњег режима о томе да се „морају“ прихватити споразуми које је постизао несрећни Борко Стефановић иако нити један од њих није прошао скупштинску процедуру која је потребна да би један такав споразум добио снагу и силу међународног споразума, а самим тим и био обавезан за Србију су најобичније лажи и манипулација. Једина ствар и споразум који је било који представник Србије потписао и тим преговорима у вези Косова и Метохије је управо споразум о интегрисаној граници који је потписао представник садашњег марионетског режима Дејан Павићевић у септембру ове године.
Читав тај процес преговарања и доношења одлука у истом бар када су државни органи и представници Србије у питању је дубоко незаконит и нелегитиман. На страну то што ће ови и овакви преговори ући у анале светске дипломатије јер се договори буквално постижу у року од неколико сати уз вечеринке којима су домаћини представници ЕУ. Све је то у ствари фингирана медијска прича за јавност и ништа више. Ту нема ни п од преговора. Оно што је ових дана постало занимљиво је појављивање те чувене „платформе“ садашњег режима чијем је стварању кумовао садашњи председник Србије Томислав Николић. На страну што притом председник Србије излази из својих Уставних овлашћења јер она му апсолутно не дозвољавају да ради то што ради. То су по српском Уставу и законима прерогативи владе а не председника. Оно што је била одлика претходног режима под Тадићем постала је и главна одлика овог новог. Апослутно непоштовање важећег Устава и закона и то не само када су ти преговори у питању. Веома је занимљиво како један човек који од професионалног искуства може да се подичи само местом директора градске комуналне службе може да стигне да се бави веома осетљивим међународним питањима која изискују велико познавање међународног права, обичаја и правила. Али не треба да чуди то толико. То је исто када један други припадник садашњег режима са професионалним искуством управника спортског центра крене у бескомпромисну борбу против корупције. Да није тужно било би веома смешно мада нисам сигуран да је у Србији данас било коме до смеха.
Иначе једна од главних одлика свих тих инсталираних, марионетских и клијентских режима управо јесте непоштовање закона. Ова најновија платформа није ништа друго него веома глупи покушај легализације и легитимизације свега оног против-законитог и против-уставног а када је реч о досадашњим преговорима у вези Косова и Метохије. Оно што српски марионетски режим не схвата а изгледа да не схватају и њихове стране мецене је чињеница да ништа од овога што се врти по медијима а што се назива споразумима, преговорима, потписима, договорима и сличним имбецилним именима није правно ни под каквим условима обавезујуће за Србију. То што стране мецене српског марионетског режима уз помоћ инсталираних корисних идиота у врху српске власти и друштва покушавају читавој причи да дају привид некакве легалности и легитимности у ствари је најобичније губљење времена. Сви они коју су обављали те послове за које су у пропалим земљама задужују корисни идиоти било да је реч о претходном или садашњем режиму требало би да знају да су већ починили и извршили тешка кривична дела за која су запрећене веома тешке казне затвора. По важећим законима Републике Србије.
Не било фер а да се не осврнемо и на друхе успехе српског марионетског режима о којима би сада само укратко. Узећемо и неколико веома свежих примера који би требали да нам свима дочарају са каквим организационим капацитетима располажемо у самом врху власти. Мислим да се сви још сећамо пожара који су пролетос захватили Србију. Док су нестајале десетине хиљада хектара шума и док је претила реална опасност нестанка читавих села у централној Србији од представника српског марионетског режима није било ни трага ни гласа. Тек наименовани српски председник летовао је на грчкој обали док је Србија била у пламену. Србија је била препуштена на милост и немилост пожара све док нису стигли руски противпожарни авиони који су те пожаре погасили у веома кратком року. Са руским авионима у јавности се појавио и српски премијер од којег до тада није било ни трага ни гласа. Било је наравно тешко пропустити тако добру прилику за сликање. До доласка руских противпожарних авиона српски марионетски режим је био буквално паралисан.
Или најновији пример снежне олује која је задесила Србију пре само пар недеља. Било је потребно више од 24 сата да би се са завејаних путева извукли људи од којих су многи били са породицама. У тим завејаним сметовима читаву ноћ и дан провело је више од 30 беба. Нико није ни прстом мрднуо у првих двадесет сати те снежне олује да помогне тим људима. На северу Србије у сметовима је била завејана колона аутомобила, камона и аутобуса од више од 20 километара. Иако је исти снежни облак захватио и Мађарску код наших северних суседа све је било проходно и у најбољем реду. У Србију су у завејаним аутомобилима људи покушавали да угреју бебе замотавајући их у ћебад. Препуштени сами себи. Баш као што је и Србија препуштена сама себи.
Србија ће кренути напред када схвати да опште интересе народа и државе у овом тренутку не представља нико. Сви ти ликови које гледамо како промичу испред нас дичећи се сопственом имбецилношћу жестоко покушавајући да докажу своју глупост не раде у интересу народа и државе. Нити су икада радили. То је основно што треба схватити и сходно се томе и понашати. Поред тога ствари и људе треба називати правим именима. Оно што је за српски марионетски режим највећа опасност је масовно окупљање и дешавање народа. Који је преваран, гладан, осиромашио, незапослен и без икакве песрпективе. Режим ради рукама и ногама да све могуће видове протеста због одлука које доноси кооптира, контролише и усмерава. Та операција контроле народног гнева и беса је у току. Оно што је ту веома опасно када је будућност Србије у питању је чињеница да су кооптирани делови домаћих специјалних служби уз помоћ страних успеле да на тзв. патриотском блоку инсталирају сопствене агенте од утицаја чији је основни задатак ширење дефетизма и кооптирање евентуалних протеста било националних организација било ерупције незадовољства и гнева народа који ће сасвим сигурно уследити. Таква кукавичија јаја најбоље ћете препознати по одсуству критике садашњег марионетског режима. Понекад та критика код таквих и постоји али поприлично уопштена, тупа и генерална да би представљала било какву опасност по власт. Данас буквално на прсте једне руке можете избројати медије укључујући ту и оне које називамо алтернативнима а који нису део режимског и окупационог плана контроле народног незадовољства.
Медијски мрак који данас влада Србијом никада до сада није био тако обиман и свеобухватан. Зато не треба да чуди што српски марионетски режим не жури са смењивањем оголелих режимских и евроунијатских пропагандиста са челних места државних медија. Читава та политика којом нам је поплочан пут у Европу није ништа друго до најбољи пример имбецилности и глупости српских владајућих елита. Које су од комунистичке револуције у Србији и доласка бољшевика на власт 1946 године научили само да добро служе. Служили су верно Титу, Слободану, Тадићу а служиће верно и бајчетинском гробару. Седамдесет година владавине левице прво оне бољшевичке револуционарне, па социјалистичке, па ове пресвучене социјално-демократске довело је земљу Србију на саму ивицу пропасти и уништења. А све време док су владали и владају криви су им српски националисти и десница?! Другови и браћа, чланови социјалистичке интернационале. Исте оне социјалистичке интернационале која је директна наследница и баштеник идеала и програма Коминтерне. Да ли онда треба да се чудимо где смо то данас и зашто нам се дешава све то што нам се дешава? За оне који питају шта нам је чинити одговор је једноставан.
Сунце и Истина долазе са истока.
(1) превод речи leverage на ликвидност није најбољи, предлози бољег превода су добродошли
(2) http://www.vaseljenska.com/vesti/un-milion-srba-podmiceno-na-izborima/
Милинко Милинчић
ВасељенскаТВ
