Путеви новца: Српско тржиште некретнина чвориште за прање пара

Улагање у некретнине, коцкарнице и кладионице, куповина некретнина, увоз, извоз и уплате на фиктивне рачуне – само су неки од начина на које се илегално зарађени новац убацује у легалне токове у земљама западног Балкана. У Србији је и даље криминалцима најпривлачнији начин да се новац опере улагање у некретнине, премда се процењује да би овдашњи криминалци у наредном периоду могли почети да улажу свој прљав новац у криптовалуте.

Упркос значајним оперативним трошковима, организовани криминал и нелегална трговина недозвољеном робом несумњиво генеришу милијарде евра сваке године у илегалним глобалним финансијским токовима који се каналишу у иностранство, пере у локалној економији или се реинвестира у друге криминалне активности.

„На пример, приход добијен шверцом канабиса у Албанији реинвестиран је у јаче дроге, попут кокаина, што омогућава криминалним групама да стекну значајан удео на тржишту дрога у западној Европи и остваре већи профит. Такође је широко распрострањено да приходи од трговине дрогом подржавају и друга кривична дела, попут кријумчарења ватреног оружја и трговине људима“, наводи се у извештају Глобалне иницијативе за борбу против транснационалног организованог криминала који се у последњем извештају бави трендовима кријумчарских рута у земљама западног Балкана.

Прање новца често је резултат великих злочина који генеришу профит и у којима злочинац мора да прекине везу са првобитним кривичним делом како би сакрио незакониту добит. То је заправо „природна последица“ злочина, када је реч о профиту.

Дакле, криминалци перу своја илегална средства мењајући њихов облик, прикривајући изворе или премештајући их на место где је мање вероватно да ће привући пажњу. УНОДЦ је проценио да прање новца чини приближно 2,7 одсто глобалног БДП-а или 1,6 билиона америчких долара. Остале процене, посебно ММФ-а, односе се на око два до пет одсто глобалног БДП-а.

Иако није могуће навести конкретан број колико незаконитог новца је опрано на западном Балкану и у иностранству, ако се ови глобални подаци примене на шест држава западног Балкана, процењује се да се између 1,8 милијарди и 4,6 милијарди евра опере годишње!

Новац „зарађен“ илегалним путем може се опрати локално или пребацити на офшор рачуне. Уз то, приход који је остварен ван региона у ком делују групе са западног Балкана, често се пере ван региона – на тржишту где је створен или у Персијском заливу.

Прање новца кроз некретнине

Индустрија некретнина у Србији забележила је необично висок раст између 2018. и 2020. године иако су многе новоизграђене зграде и даље празне. Слично Албанији, и грађевинска индустрија је наставила да расте током пандемије корона вируса упркос смањењу опште економије.

Пример је све веће запошљавање радника и набавка материјала за бројне пројекте. Забележен је велики процват у више градова у Србији (Београд, Нови Сад, Ниш) упркос ионако презасићеном тржишту станова.

Стручњаци тврде да је ово повећање највероватније последица убризгавања велике количине новца са илегалног тржишта. Они сугеришу да је српско тржиште некретнина постало регионално чвориште за прање новца путем некретнина.

Како се даље објашњава, кроз некретнине се лако може апсорбовати велика количина капитала. На пример, у неколико земаља региона компаније које се пријаве за грађевинску дозволу по закону нису обавезне да покажу доказ о пореклу новца. На њима је само да издвоје довољно новца за плаћање пореза за инфраструктуру, у зависности од вредности изградње.

Агент за некретнине из Албаније објаснио је ауторима извештаја да је проценат људи који купују луксузне станове, користећи незаконит новац, а који плаћају у готовини, велики. Међутим, чак и када се плаћање не врши у кешу, већ путем финансијског система, стручњаци тврде да је верификација извора спорадична.

Иако се рецимо трансакције веће од 10.000 евра морају извршити путем банковних трансфера, компаније омогућавају поделу плаћања на рате мање од 10.000 евра.

Прање новца кроз коцкање

Аутори извештаја наводе да је коцкање већ дуго идентификовано као канал за прање новца на западном Балкану када је реч о релативно малим сумама, па тако размена новца у казину или кладионици може бити довољна да се незаконита зарада уведе у легалну економију.

Велики обим готовине и брза стопа промета омогућавају лако мешање „прљавог“ новца са чистим. Постоји више метода за ову радњу.

Најједноставније је да појединац уђе у казино, купи чипове недозвољеним новцем и онда игра неко време, уколико је могуће у играма са великим квотама. Клађењем на сваки могући исход коцкар ће имати једног или више победника. Када уновчи чипове, они ће затражити чек или признаницу како би могли потраживати приход као добитак од коцкања.

Криминалне групе и њихови сарадници поседују казина изричито у сврху прања новца. На пример, у извештају се наводи да су шкаљарски и кавачки криминални кланови поседовали неколико лиценци за онлајн коцкање и аутомате за игре на срећу.

Поред тога, једина компанија у Црној Гори која има званичну дозволу за организовање игара на срећу претходно је била повезана са организованим криминалом, наводи се у извештају.

Верује се да се у Србији велики број кладионица уско везује за политичке странке и навијачке групе.

Прање новца кроз скупоцености

Уметничка дела, накит, аутомобили, јахте – могу се такође користити за прање новца. Скупоцена имовина, техничка роба попут мобилних телефона, рачунара или таблета купује се илегалним новцем а онда се преко границе носе као лични предмети, да би се опет продавали и претварали у готовину.
слика

Недавни претреси имовине и заплена великог броја уметничких дела у власништву кавачког клана, која су привремено одузета док се њихово порекло не утврди, докази су да се и овдашњи криминалци служе куповином скупоцених слика познатих аутора. До куповине највероватније долази посредством прљавог новца.

Прање новца кроз увоз, извоз и фиктивне фактуре и половне аутомобиле

Постоји више начина за злоупотребу трговинских трансакција, али суштинска идеја остаје иста: намерно фалисифковање вредности, обима и врсте робе у међународној комерцијалној трансакцији робе или услуге у циљу манипулисања вредностима у царинске сврхе. Разлика између стварне вредности и наведене вредности постаје начин за избегавање пореза и премештање великих количина новца преко граница.

Познати пример је увоз половних аутомобила у Србију, нарочито у 2018. и 2019. години када су примећене бројне неправилности у трговини и плаћању половних аутомобила. Средства непознатог порекла коришћена су за пружање „кредита за ликвидност“ компанији која тргује половним аутомобилима.

Затим је ово предузеће новац, помоћу фиктивних рачуна, пребацило на друго правно лице које га је затим пребацило у аутомобилске компаније у иностранству ради куповине стварних аутомобила.

У овим сложеним шемама уобичајено је да се користе рецимо фирме са ограниченом одговорношћу. Те компаније потом пребацују новац једна другој на основу фиктивних правних трансакције, без икаквог очигледног економског оправдања осим прања новца.

Аутори извештаја кажу да се чини да је овај модел користио Дарко Шарић до хапшења 2014. године. Наводи се да је новац од трговине дрогом уложио у закуп и власништво над одређеним компанијама, што му је омогућило да пренесе неутврђену суму новца на начин који није покренуло сумњу код надлежних. Потом је новац улагао у пољопривреду и некретнине махом у Војводини и Србији.

Слично томе, финансијско пословање преко нерезидентних рачуна страних правних и физичких лица представља растући тренд у банкарском сектору Србије и Северне Македоније. Ова пракса покреће низ питања и подгрева сумњу у погледу економске и правне оправданости финансијских пословања неких нерезидената када се баве поновним извозом.

Очекују се повећана улагања у криптовалуту у Србији

Представници ЕУРОПОЛ-а указују на то да криминалне групе широм света већ улажу велике приходе у криптовалуте. Верује се да би ово могао бити тренд и у Србији где се током 2020. године трговање, куповина и рударење криптовалута повећало.

Нова.рс