„Путеви Србије”, „Електропривреда Србије” и „Инфраструктура железница” су начинили неправилности у спровођењу тендера и направили штету од 125,61 милијарду динара или око милијарду евра. Неисправност у спровођењу јавних набавки које су уочене код ова три јавна предузећа представљају око 97 одсто утврђених незаконитости у свим јавним набавкама, навела је Државна ревизорска институција (ДРИ) у извештају о пословању за 2020. годину.
„Путеви Србије”, нису спровели поступке јавних набавки, а да при том нису постојали разлози за изузеће од примене Закона о јавним набавкама. „Електропривреда Србије” донела је одлуке о додели уговора и закључила споразуме о јавним набавкама, са понуђачима чије понуде су садржале битан недостатак, због кога су исте морале бити одбијене као неприхватљиве. Ово предузеће је како напомињу у ДРИ мењало елементе уговора при чему за наведене измене нису били испуњени услови. „Инфраструктура железнице Србије” у поступку ревизије није документовало да су процењене вредности јавних набавки, засноване на спроведеном испитивању, истраживању тржишта које укључује проверу цене, квалитета, периода гаранције, одржавања и слично, као и провере да је процењена вредност валидна у време покретања поступка јавне набавке.
Од Управе за јавне набавке Министарства финансија нисмо добили одговор да ли су и како контролисали расписивање и спровођење набавки у поменутим предузећима.
Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности, објашњава да се у извештају државног ревизора о пословању „Путева Србије” за 2018. и 2019. наводи да је ово предузеће без тендера набавило добра, услуге и радове (на одржавању и заштити путева, као и одржавању инсталација) у износу од 51,3 милијарде динара, а да нису постојали разлози за изузеће од примене Закона о јавним набавкама. То је према његовим речима најдрастичнији и највећи појединачни вид неправилности. Ненадић наглашава да од када ДРИ контролише пословање „Путеви Србије”, увек се понавља иста неисправност – набавка без тендерске процедуре.
– Ревизори долазе накнадно, гледају податке који се односе на претходну годину и ту више не постоји могућност да се било каква штета спречи, већ само да се утврди да је она настала. Зато је кључно да функционишу механизми контроле пре него што дође ревизор. Свако јавно предузеће мора да има интерне ревизије и контролне механизме који би требало да обезбеде да се овако нешто не дешава. Запањујуће је да се тако очигледне повреде закона догађају, а да то нико није унутар саме фирме спречио или макар пријавио. Требало би да се види да ли постоји одговорност не само менаџмента него и Надзорног одбора. Оно што је посебно занимљиво јесте да су набавке „Путева Србије”, „Инфраструктуре железница” и ЕПС-а нелегалне, зато што су вршиоци дужности директора у незаконитом статусу. Свима је истекао мандат и уговоре које потписују су ништави – објашњава Ненадић.
Са друге стране, док се ова предузећа недомаћински понашају када је реч о набавци робе и услуга, држава нека од њих обилато субвенционише. „Путеви Србије” су 2019. добили субвенције у износу од 18 милијарди динара, а годину су завршили са губитком од 16,85 милијарди. Прошле године су финансирани са 26,4 милијарде динара, па су захваљујући државној помоћи 2020. завршили са профитом од 5,14 милијарди.
Из Фискалног савета у оцени октобарског ребаланса буџета за 2021. наводе да субвенције за друмски саобраћај снажно расту (скок од готово 40 одсто у односу на априлски лимит), а ова позиција и даље остаје недовољно добро објашњена. Субвенције у области саобраћаја расту за 11 милијарди динара – прираст са 31 милијарде из априла на 42 милијарде из октобра. Реч је о новцу који се пребацују „Путевима” и „Коридорима Србије” како би се надоместио недостатак изворних прихода ових предузећа за обављање законских надлежности.
– Током протеклих неколико година из ресорног министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре више пута је указивано на потребу за убрзањем реформи у путарским предузећима, јер су у њиховом пословању евидентиране неефикасности (између осталог и у тендерским процедурама и застарелим уговорима о одржавању) које укупне трошкове ових предузећа увећавају преко реалних потреба. Имајући у виду да се део њиховог пословања директно помаже новцем пореских обвезника, сматрамо да би буџетска документација морала јасније да то разложи и опише – напомињу из Фискалног савета.
Буџетом за 2022. предвиђене су субвенције за друмски саобраћај („Путеви” и „Коридори Србије”) у износу 19,7 милијарди динара, а за железнички саобраћај 17,7 милијарди. Подстицаји за сва четири железничка предузећа ове године износе 17 милијарди динара и увећани су у односу на оригинални буџет за око три милијарде.
Упркос субвенцијама од 14 милијарди динара железничка предузећа остварила су укупан негативан резултат од скоро пет милијарди у 2019. Та ситуација је због пандемије погоршана у 2020. када су сва четири железничка предузећа остварила губитак од око 5,5 милијарди. Судећи по износу субвенција, не очекује се да ће и ову годину боље завршити.
„Електропривреда Србије” са друге стране не добија дотације и она је 2020. према подацима АПР-а била најпрофитабилнија компанија у Србији. ЕПС је зарадио 12,88 милијарди динара. Добит је била чак три и по пута већа него претходне године.
Држава не субвенционише ово јавно предузеће али гарантује за њихове кредите.
Ненадић каже да ситуација у којој јавна предузећа са једне стране добијају субвенције, а са друге незаконито троше новац и спроводе набавке чини проблем видљивијим.
– То да ли ће предузеће добијати субвенције зависи од много фактора. Чак и предузећа која не добијају средства из буџета имају помоћ од државе на посредне начине кроз давања гаранција за кредит за који се често зна да га неће никада вратити, него да ће бити плаћен из буџета. Имамо ситуацију да су фирме профитабилне, а послују нерационално. Профитабилне су јер имају неку врсту монопола. Свакако да би субвенције могле бити мање када би се овим предузећима управљало домаћински – закључује Ненадић.
Маријана Авакумовић
Политика.рс
